Presuda u slučaju ubistva novinara Slavka Ćuruvije izazvala je veliko nezadovoljstvo u Srbiji. Veran Matić, predsednik Komisije za istraživanje ubistava novinara, smatra da je ova presuda veliki poraz za društvo u Srbiji i za političku rešenost da se kazni nasilje nad novinarima. Ćuruvija je ubijen pre skoro 25 godina, a suđenje je trajalo 10 godina, sa dve prvostepene osuđujuće presude na ukupno 100 godina zatvora za optužene. Međutim, nedavna oslobađajuća presuda izazvala je šok i nezadovoljstvo.

Veran Matić je izrazio nezadovoljstvo i zbog toga što je trebalo devet meseci da se saopšti oslobađajuća presuda, te da nema odgovore na mnoga pitanja koja se mogu postaviti o ovoj konačnoj presudi. Ova odluka Apelacionog suda predstavlja tužan dan u pogledu nekažnjivosti ubistava novinara u Srbiji, Evropi i svetu.

Slavko Ćuruvija bio je jedan od najpoznatijih srpskih novinara i izdavača. Bio je oštar kritičar tadašnjeg režima i svojim tekstovima često se suprotstavljao vlasti. Upravo zbog toga, mnogi smatraju da je njegovo ubistvo bilo politički motivisano. Ćuruvija je ubijen ispred svoje kuće u Beogradu 11. aprila 1999. godine.

Tokom istrage, ispitano je više od 1,000 svedoka, a uhapšeni su bivši pripadnici tzv. Državne bezbednosti zbog sumnje da su umešani u njegovo ubistvo. Prethodne dve osuđujuće presude pružile su nadu da će pravda biti zadovoljena i da će odgovorni biti kažnjeni. Međutim, oslobađajuća presuda zaoptužene dovela je do razočaranja i besa u javnosti.

Brojna udruženja novinara, organizacije za ljudska prava i građani izrazili su nezadovoljstvo ovom presudom. Mnogi smatraju da je to loša poruka za novinare u Srbiji i da će samo dodatno ugroziti njihovu sigurnost. Ovakve odluke mogu poslati pogrešnu poruku da su novinari izloženi opasnostima i da niko neće biti priveden pravdi zbog nasilja nad njima.

Slučaj ubistva Slavka Ćuruvije nije jedini takav u Srbiji. Još uvek nisu rešeni mnogi drugi slučajevi ubistava novinara, što govori o ozbiljnom problemu nekažnjivosti u zemlji. Nekažnjivost ovakvih zločina stvara ozbiljnu atmosferu straha i cenzure u novinarstvu, jer novinari ne smeju slobodno da izveštavaju iz straha za vlastitu sigurnost.

Sloboda medija je ključni element demokratije, a napadi na novinare i nekažnjivost takvih napada predstavljaju ozbiljnu pretnju za demokratske procese u zemlji. Da bi novinari mogli slobodno i bezbedno obavljati svoj posao, važno je da postoji efikasan sistem zaštite novinara i da oni koji izvrše napade budu privedeni pravdi.

Nadležni organi u Srbiji moraju preduzeti konkretne korake kako bi se rešili slučajevi nekažnjivih ubistava novinara i osigurala sigurnost novinara u zemlji. Zatvaranje slučaja ubistva Slavka Ćuruvije oslobađajućom presudom šalje pogrešnu poruku i pokazuje nedostatak volje za kažnjavanje nasilja i zaštite slobode medija.

Ovaj slučaj takođe postavlja pitanje efikasnosti pravosudnog sistema u Srbiji i njegove sposobnosti da se suoči s takvim ozbiljnim kršenjima ljudskih prava. Nedostatak odgovornosti za takve zločine dovodi u pitanje poverenje građana u pravosudni sistem.

U situaciji u kojoj se oslobađajućim presudama za teške zločine šalje poruka da nema odgovornosti i kazne, moraju se preduzeti hitne mere kako bi se takva situacija promenila. Srbija mora demonstrirati svoju posvećenost slobodi medija i vladavini prava, tako što će procesuirati počinioce zločina nad novinarima i ojačati zaštitu novinara. Jedino na taj način moguće je osigurati da novinari mogu slobodno izveštavati i da se obaveštavanje građana smatra ključnim za demokratsko društvo.

Ova presuda predstavlja ozbiljan izazov za vlasti u Srbiji i za društvo u celini. Potrebno je hitno delovati kako bi se osigurala pravda za ubijene novinare i kako bi se stvorila okolina u kojoj će novinari biti zaštićeni i slobodni da rade svoj posao. Nekažnjivost ubistava novinara narušava temeljne vrednosti društva i predstavlja pretnju za demokratske procese. Srbija mora pokazati svoju odlučnost da se suoči s ovim izazovom i da se zaštiti pravo novinara na slobodu izražavanja i informisanja.