Prema zvaničnim podacima, Srbija je lider u izgradnji auto-puteva u Evropi, sa otvorenih oko 552 kilometra savremenih puteva od 2012. godine, dok se još 533 kilometra trenutno gradi. Ova velika infrastrukturalna ulaganja predstavljaju ključni korak ka modernizaciji saobraćajne mreže, koja je decenijama bila zapostavljena. Koridor 10, koji povezuje više evropskih zemalja, uključujući Austriju, Mađarsku, i Grčku, predstavlja žilu kucavicu srpskog saobraćaja. Radovi na ovom koridoru završeni su nakon 50 godina, a deo koji prolazi kroz Srbiju zvanično je otvoren 2019. godine.
Koridor 10 je od suštinske važnosti za Srbiju, jer omogućava brzu povezanost sa granicama prema Bugarskoj i Severnoj Makedoniji. Obilaznica oko Beograda, koja je deo ovog koridora, završena je do petlje Bubanj potok i ima značajnu vrednost od 325 miliona evra. Ova trasa značajno smanjuje tranzitni saobraćaj kroz grad, čime se smanjuje zagađenje i buka.
Srbija se takođe fokusira na izgradnju novih puteva koji će omogućiti povezivanje sa susednim zemljama. Prvi auto-put koji će direktno povezati Srbiju i Bosnu i Hercegovinu, deo je projekta od Sremske Rače do Kuzmina, čija je vrednost 250 miliona evra. Ovaj auto-put uključuje most preko Save i povezivaće dva važna auto-puta.
U oktobru 2023. godine pušten je u saobraćaj auto-put Ruma-Šabac, dok je brza saobraćajnica od Šapca do Loznice otvorena krajem 2022. godine. Ukupna dužina ovih deonica iznosi 78 kilometara, čime se povezuju važni administrativni centri. Projekat je vredan 467,5 miliona evra.
Fruškogorski koridor, koji se gradi između Novog Sada i Rume, takođe predstavlja značajan infrastrukturni projekat. Ovaj koridor, koji uključuje i tunel „Iriški venac“, poboljšaće pristup međunarodnim putevima i rasteretiti urbanizovana područja. Vrednost ovog projekta iznosi 715,7 miliona dolara.
Auto-put „Miloš Veliki“, koji se proteže od Preljine do Pakovraća, otvoren je u januaru 2022. godine, kao deo šireg projekta koji povezuje Srbiju sa Jugoslavijom. Očekuje se da će završetak deonice Preljina-Požega, koja se suočava sa kompleksnom izgradnjom, doprineti daljoj povezanosti sa Crnom Gorom.
Moravski koridor, koji povezuje auto-puteve Beograd-Niš i „Miloš Veliki“, takođe se gradi sa posebnim naglaskom na povezanost industrijskih i turističkih centara. Ovaj projekat je od ključnog značaja za centralnu Srbiju, a do sada su otvorene deonice od Pojata do Makrešana, kao i do Vrnjačke Banje.
Na severu, auto-put Niš-Merdare predstavlja deo budućeg „Auto-puta mira“, koji će povezati Srbiju sa Albanijom. Očekuje se da će ovaj put, koji uključuje izgradnju mnogih mostova i tunela, doprineti stabilnosti i razvoju regiona.
Izgradnja Dunavskog koridora, koji će povezati Požarevac, Veliko Gradište i Golubac, takođe se smatra značajnim projektom za Braničevski okrug. Očekuje se da će ovaj koridor biti završen pre ugovorenog roka, čime će doprineti razvoju lokalne ekonomije.
Na kraju, brza saobraćajnica „Osmeh Srbije“, koja će se protezati od Bačkog brega do Srpske Crnje, predstavljaće najdužu brzu saobraćajnicu u Srbiji. Ova trasa će povezati više gradova i očekuje se da će poboljšati kvalitet života u Vojvodini.
U zaključku, Srbija je na putu ka stvaranju moderne i efikasne saobraćajne mreže koja će omogućiti brži i sigurniji transport. Ova ulaganja ne samo da će doprineti razvoju infrastrukture, već će i privući investicije, otvoriti nova radna mesta i poboljšati životni standard građana.
