Boris Gujaničić iz Smedereva, član trkačkog kluba Crveni pečat, već godinama trči kako bi prikupio novac za bolesnu decu. Za svoje januarske pretrčane kilometre već je sakupio novac koji je pomogao desetogodišnjoj Magdaleni Vlaški, a sada se sprema za novu misiju u maju.

Boris planira da pretrči 463 kilometra od Smedereva do Ostroga kako bi pomogao u lečenju malih sugrađana Anđele i Mateje. On je inspirisan primerom drugih trkača koji su trčali za humanitarne svrhe i nadaje se da će i on biti inspiracija mlađima od sebe.

Iako je pre deset godina imao zdravstvene probleme, to ga nije sprečilo da se aktivno bavi trčanjem i humanitarnim radom. Kako je ispričao za TV Prva, nakon što mu je bio odstranjen deo plućnog krila, odlučio je da svoje trčanje koristi kako bi pomogao drugima da sačuvaju svoje zdravlje.

Za trku do Ostroga, Boris se priprema od prošle godine i planira da krene 1. maja. Namerava da stigne u manastir na dan velikog svetitelja, Vasilija Ostroškog, 12. maja. Svi zainteresovani, kako pravna tako i fizička lica, mogu da otkupe kilometre po ceni od 50 do 100 dinara.

Iako diše sa 70 do 75 odsto kapaciteta, Boris se ne smatra hendikepiranim i kaže da to nije prepreka za njegovo trčanje. Sav prihod od prodaje kilometara biće upućen za oporavak Matije Zotovića (2) i Anđele Petrović (12), dve dece kojima hitno treba medicinska pomoć.

Ovo nije prvi put da se Boris Gujaničić bavi trčanjem za humanitarne svrhe. U januaru je pretrčao kilometre kako bi pomogao desetogodišnjoj Magdaleni Vlaški, a sada se sprema za novu avanturu u maju. Kako kaže, trčanje mu daje snagu i motivaciju da pomaže drugima, posebno deci kojoj je pomoć najpotrebnija.

Ova priča je samo jedan od primera humanih gestova pojedinaca koji se trude da pomognu onima kojima je to najpotrebnije. Nekadašnji fudbaler FK Javor, Nikola Vujović Vujke, takođe vodi borbu protiv opake bolesti, a njegovi sugrađani organizuju donatorsko veče kako bi prikupili novac za njegovo lečenje. Takođe, preko fondacije Budi human skuplja se novac za lečenje bolesne dece i pomoć porodicama kojima je to neophodno.

Ovaj primer pokazuje kako pojedinci mogu da doprinesu boljem društvu i pomognu onima koji se bore sa teškim bolestima. Trčanje za humanitarne svrhe postaje sve popularnije, a sve veći broj ljudi se uključuju u ovakve akcije kako bi pomogli onima kojima je to neophodno. Spremnost ljudi da se odreknu vlastitog vremena, truda i novca zarad tuđeg boljitka pokazuje da humanost i empatija nisu izgubljeni, već su i dalje jaki i prisutni u našem društvu.

Boris Gujaničić iz Smedereva je samo jedan od mnogih primera ljudi koji svojim malim gestovima prave veliku razliku u životima drugih. Njegova priča nas podseća da možemo da doprinesemo boljem svetu na različite načine, i da čak i jedan običan trkač može da napravi veliku promenu u životima onih kojima je pomoć najpotrebnija.