Prema narodnim verovanjima, neke biljke nisu za kuću!

Stara slovenska verovanja prenose se kroz generacije, posebno kada je reč o dejstvu određenih biljaka. Na primer, hrast se ne sme seći, a za Božić se unosi grana tog svetog drveta. Čuvarkuća ili perunika se stavlja na krov kuće kako bi zaštitila od groma. Bagrem se ne sadi blizu kuće jer je njegovo staro ime bilo nerod, a takođe se ne preporučuje kalemljenje bagrema.

Ako je neko drvo isečeno zbog sušenja ili korenje uništava temelje kuće, vreme je da se preuredi dvorište i da se daju prednost biljkama koje su važne u narodnim verovanjima.

Orah se smatra nepovoljnim u dvorištu jer donosi nesreću. Njegovo drvo nije preporučljivo u blizini kuće zbog štetnih žila i senke koja pada na kuću. Sedeti u hladovini orahovog drveta takođe se smatra lošim znakom.

Hrast lužnjak je cenjen kao najlepši ukras u dvorištu zbog svoje krošnje i simbolike dugovečnosti. Prija mu blizina vode i često se smatra svetim drvetom.

Lipa je takođe važna u slovenskim verovanjima zbog svojih lekovitih cvetova. Pčele vole lipu jer im pruža dobru pašu, a lipov ugalj može da prečisti vodu. Ipak, preporučuje se sadnja lipe sa strane, blizu, ali ne iznad garniture za sedenje.

Vrba se koristi za kažnjavanje dece, a naziva se „mirko“. Grančicama vrbe se udara decu na Mladence, Lazarevu subotu i Cveti uz reči „rasti kao vrba“. Kora vrbe je lekovita za prehladu.

Glog je poznat po svojim lekovitim svojstvima za srce, ali se takođe koristi kao sredstvo protiv vampira i demona. Bobice gloga se beru i upotrebljavaju za pravljenje džemova, čajeva i sokova. Glog se može oblikovati kao živa ograda, a pre sadnje treba dodati kreč u sadnu rupu.

Dren prvi cveta u proleće i daje zrele plodove u jesen. Često se koristi za ukrašavanje kuće za Đurđevdan jer simbolizuje zdravlje, a deca dobijaju drenov cvet za Bogojavljenje kako bi bili otporni na bolesti.

Jabuka je omiljeno voće koje se ne jede pre Petrovdana i često se koristi kao važan detalj na svadbama. Srbi su tradicionalno kalemili jabuke, a oni koji to nisu radili nisu smeli da ih seku. Šljiva se takođe gaji i često se koristi za sušenje, posebno sorta požegača.

Kada je u pitanju zdravlje, brojna narodna verovanja i tradicije imaju svoje mesto u našem svakodnevnom životu. Respekt prema prirodi i biljkama koje su deo naše tradicije može nam pomoći da održimo ravnotežu i dobro raspoloženje u svojoj okolini. Važno je da očuvamo stare običaje i verovanja kako bismo sačuvali deo naše kulture i nasleđa za buduće generacije.