Biomedicinski inženjering postaje sve važniji u transformaciji nege srca pacijenata. Istraživači na Univerzitetu Džons Hopkins stvaraju personalizovane digitalne modele srca, ili „digitalne blizance“ kako bi bolje predvideli rizik od srčanih oboljenja. Korišćenjem veštačke inteligencije, oni kombinuju podatke iz kontrastnog MRI srca sa kliničkim podacima pacijenta kako bi kreirali preciznije predviđanja. Ovo predstavlja korak napred u odnosu na trenutne metode, jer omogućava da se bolje prepozna kome su potrebni defibrilatori.
U istraživačkom centru Sidni Kimel na istom univerzitetu, doktor Viktor Velkulesku vođi istraživanje koje se fokusira na otkrivanje raka pluća i drugih kancerogenih oboljenja. Njegovo istraživanje se oslanja na tehnologiju zvanu DELFI, koja koristi nove algoritme za mašinsko učenje kako bi analizirala fragmente DNK bez ćelija, koji se nalaze u krvi. Ovi fragmenti sadrže informacije o prisustvu raka. Korišćenjem ove tehnologije, istraživači mogu identifikovati osobe koje imaju rak, a one koje ga nemaju. Ovo otkriće bi moglo da dovede do poboljšanja testiranja krvi i dijagnoze kanceroznih oboljenja širom sveta.
Pored ovih istraživanja, Univerzitet Džons Hopkins je i dalje lider u oblasti biomedicinskog istraživanja. Njihovi napori u prepoznavanju i lečenju srčanih i kancerogenih oboljenja mogu imati značajan uticaj na medicinsku negu širom sveta. Njihove inovativne metode i tehnologija obećavaju da će promeniti način na koji se pristupa lečenju ovih bolesti.
Ova istraživanja imaju potencijal da značajno unaprede brigu o pacijentima, pružajući preciznije i efikasnije dijagnoze. Kombinacija kontrastnog MRI srca sa kliničkim podacima, kao i analiza DNK bez ćelija mogu da dovedu do boljih predviđanja i rane identifikacije srčanih oboljenja i kancera. Korišćenje veštačke inteligencije i algoritama za mašinsko učenje omogućava da se bolje razume i predvidi ponašanje ovih bolesti. Ovo može dovesti do implementacije novih metoda lečenja koje su prilagođene individualnim potrebama pacijenata.
Ova istraživanja takođe imaju potencijal da smanje troškove zdravstvene nege, jer pružaju preciznije dijagnoze koje mogu eliminisati nepotrebne procedure i pomoći u usmeravanju resursa tamo gde su najpotrebniji. Identifikacija pacijenata koji su u većem riziku od srčanih oboljenja ili kancera omogućava da se preduzmu preventivne mere i rano lečenje, što može značajno smanjiti troškove dugoročne nege.
Ove tehnologije i istraživanja takođe mogu doprineti bržem razvoju novih lekova i terapija. Korišćenjem preciznijih dijagnoza i predviđanja, istraživači imaju mogućnost da bolje razumeju kako ove bolesti utiču na individualne pacijente. Ovo može ubrzati proces razvoja novih lekova i terapija, jer omogućava istraživačima da identifikuju bolje ciljeve lečenja i testiraju nove tretmane sa većom preciznošću.
Ukratko, istraživanja koja se sprovode na Univerzitetu Džons Hopkins u oblasti biomedicinskog inženjeringa obećavaju da imaju značajan uticaj na medicinsku negu i lečenje srčanih oboljenja i kancera. Njihove inovativne metode, tehnologije i pristup pružanju nege mogu dovesti do revolucije u ovoj oblasti, pružajući preciznije dijagnoze, efikasnije terapije i smanjenje troškova zdravstvene nege. Ova istraživanja su ključna za unapređenje zdravlja i dobrobiti pacijenata širom sveta.
