Danas se navršava 10 godina od referenduma na Krimu kada se ogromna većina glasača opredelila za pripajanje Krima Rusiji. Međutim, ova procedura bila je proglašena nelegalnom od strane Skupštine Ukrajine. Diplomata u penziji Milovan Božinović ističe da poslednjih decenija svedočimo relativizaciji mnogih procedura do obesmišljavanja, dok vojni analitičar Vlade Radulović primećuje da se i danas prave analogije kada se negde u svetu pojavi žarište sa pretenzijom na secesiju, pa se kaže da se tamo mogu pojaviti „mali zeleni bez obeležja“.

Referendum na Krimu održan je 2014. godine, a rezultat je bio da većina glasača želi pripajanje ovog poluostrva Rusiji. Međutim, ova odluka nije bila priznata od strane Ukrajine koja je proglasila referendum nelegalnim. Ova situacija je izazvala mnogo kontroverzi i podela u međunarodnoj zajednici.

Milovan Božinović, koji je u penziji, naglašava da tokom poslednjih decenija primetan je trend relativizacije mnogih procedura do te mere da se one često obesmišljavaju. On ističe da je takav proces vidljiv i u vezi sa incidentom na Krimu, gde je sproveden referendum koji nije priznat od strane Ukrajine. Ovo pitanje i dalje ostavlja mnogo otvorenih pitanja i nedefinisanih odnosa između Rusije i Ukrajine.

Vojni analitičar Vlade Radulović primetio je da se i danas pravi analogija kada se negde u svetu pojavi žarište sa pretenzijom na secesiju, pa se kaže da se tamo mogu pojaviti „mali zeleni bez obeležja“. Ova izjava se odnosi na slučajeve kada se neka teritorija bori za nezavisnost ili se pokušava pripojiti nekoj drugoj zemlji, a interveniše i meša neka treća strana.

Situacija na Krimu i dalje ostaje kompleksna tema u međunarodnoj politici, jer postavlja pitanje suvereniteta i teritorijalnog integriteta. Pitanje priznanja rezultata referenduma na Krimu je i dalje otvoreno, jer se ne poklapa sa stavom Ukrajine. Ova situacija takođe otvara pitanje međunarodne pravde i poštovanja etičkih normi.

Uprkos protivljenju i nepriznavanje referenduma od strane Ukrajine i nekih zapadnih zemalja, Krim je formalno pripojen Rusiji, što je otvorilo mnoga pitanja u međunarodnoj zajednici. Ova situacija takođe ima posledice po odnose između Rusije i zapadnih zemalja, jer je dovela do uvođenja sankcija i pogoršanja međusobnih odnosa.

Referendum na Krimu je izazvao mnoge podeljene reakcije u svetu, jer je predstavljao kršenje teritorijalnog integriteta Ukrajine. Mnoge zemlje nisu priznale rezultate referenduma, a situacija na Krimu i dalje ostaje veliki izazov za međunarodnu zajednicu.

U zaključku, deset godina od referenduma na Krimu otvara mnoga pitanja o suverenitetu, teritorijalnom integritetu i međunarodnim odnosima. Ova situacija i dalje predstavlja izazov za međunarodnu zajednicu i pokazuje kompleksnost političkih odnosa u savremenom svetu. Važno je nastaviti sa dijalogom i rešavanjem sporova na miran i diplomatski način kako bi se izbegle dalje eskalacije i sukobi.