U poslednje dve godine više optuženih za krivična dela iz oblasti organizovanog kriminala u Crnoj Gori ponudilo je jemstvo za izlazak iz pritvora, kako bi se branili sa slobode. Ponuđene sume se kreću od nekoliko stotina do više miliona evra, najčešće u nekretninama. Viši sud u Podgorici nedavno je odbio zahteve za kauciju nekoliko optuženih, uključujući sina bivše predsednice Vrhovnog suda Crne Gore Vesne Medenice, Miloša Medenice, kojem je ponuđeno 1,45 miliona evra za izlazak iz pritvora. Takođe, bivši službenik Agencije za nacionalnu bezbednost, Petar Lazović, ponudio je 7,6 miliona evra, uglavnom u nekretninama, kako bi se branio sa slobode od optužbi za pripadnost narko-kartelu i šverc droge.
Aleksandar Mijajlović, uhapšeni biznismen, takođe je ponudio jemstvo od 1,1 milion evra za izlazak iz pritvora, dok je bivši direktor Uprave policije, Veselin Veljović, ponudio 928.000 evra za svoju slobodu. Međutim, Viši sud u Podgorici odbio je ove zahteve za kauciju, smatrajući da postoji osnovana sumnja da je imovina koja se nudi za jemstvo stečena kriminalom, kao i da postoji realna opasnost od bekstva optuženih iz zemlje.
Nebojša Medojević, lider Pokreta za promene i bivši član skupštinskog Odbora za bezbednost i odbranu, podržava odluku suda da odbije kauciju za teška krivična dela poput organizovanog kriminala. On ističe da narko-karteli i duvanski karteli imaju ogromne finansijske i ljudske resurse koje mogu koristiti za ometanje pravde, zastrašivanje ili likvidaciju svedoka, potkupljivanje sudija i politički uticaj. Medojević naglašava da je uobičajena praksa da se okrivljenima privremeno zamrzne sva pokretna i nepokretna imovina, kako bi se osigurala efikasna istraga i pravda.
Uz Miloša Medenicu, Petra Lazovića, Aleksandra Mijajlovića i Veselina Veljovića, još nekoliko optuženih je ponudilo jemstvo za izlazak iz pritvora. Marko Vučinić, kum Miloša Medenice, ponudio je 135.000 evra, dok je bivši predsednik Privrednog suda u Podgorici, Blažo Jovanović, ponudio 768.000 evra za svoju slobodu. Vrednost jemstva se po zakonu vraća optuženom nakon pravnosnažne presude, a ako optuženi pobegne, dato jemstvo se oduzima i uplaćuje u pravosudni budžet.
U proteklim godinama bilo je samo jedno bekstvo optuženog za hakerske prevare, Miloša Čujovića, koji je pušten iz pritvora uz jemstvo od 230.000 evra, ali je nakon toga nestao i osuđen je u odsustvu na pet godina zatvora. Ovakvi slučajevi jasno pokazuju ozbiljnost situacije kada je reč o organizovanom kriminalu i potrebi za adekvatnim pravnim postupanjem kako bi se osigurala pravda i zaštita društva od zločina.
Organizovani kriminal predstavlja ozbiljan izazov za pravosuđe i državne organe u Crnoj Gori, ali i širom sveta. Pritisci i uticaj koji kriminalne organizacije mogu imati na svedoke, sudije i političare zahtevaju da se pravosudni sistem ojača i osnaži kako bi se suzbio ovaj oblik kriminala. Odbijanje zahteva za kauciju za optužene za teška krivična dela predstavlja važan korak ka borbi protiv organizovanog kriminala i osiguranju pravde za žrtve.
Kroz primere kao što su Miloš Medenica, Petar Lazović, Aleksandar Mijajlović i Veselin Veljović, vidimo da su optuženi spremni da ponude ogromne sume novca i imovine kako bi izbegli pritvor i branili se sa slobode. Međutim, pravosudni organi moraju ostati čvrsti u svojim odlukama i osigurati da se pravda sprovede bez obzira na materijalne resurse koje optuženi mogu imati na raspolaganju. Borba protiv organizovanog kriminala zahteva zajednički napor državnih organa, sudova, policije i građana kako bi se osigurala sigurnost i stabilnost društva.
