Viši sud u Beogradu danas je donio presudu kojom je osudio Tijanu Đuričić, poznatu kao „kraljica silikona“, na devet meseci zatvora zbog otmice Jelene M. Istom presudom, njen saučesnik Goran Bursać osuđen je na sedam meseci robije. Iz optužnice proizlazi da su u martu 2015. godine Tijana i Bursać oteli poznanicu tako što su je pozvali u stan u Mirijevu i držali je zatočenu. Navodni razlog za otmicu bio je sumnja da je Jelena ukrala Tijaninu šifru za Facebook.

Prema optužnici, Tijana je dovela Jelenu pod izgovorom da uzme svoju garderobu, a kada je stigla, dvojica muškaraca su je vezala, zalepili su joj usta trakom i bacili je na pod. Tijana je navodno vređala, tukla, pretila, pljuvala i nazivala pogrdnim imenima Jelenu, čak ju je i ošišala. Međutim, Tijana je na sudu negirala sve optužbe i tvrdila da je cela priča izmišljena te da je Jelena psihički bolesna.

Ova presuda neće biti konačna dok se o njoj ne izjasne odbrana i tužilaštvo koje imaju pravo žalbe Apelacionom sudu u Beogradu. Ovo je samo jedan od primera nasilja nad ženama koje se dešava i u Srbiji, a ovaj slučaj dodatno je šokirao javnost zbog brutalnosti otmice i maltretiranja žrtve.

Nasilje nad ženama je ozbiljan društveni problem koji zahteva rešavanje na svim nivoima – pravnom, socijalnom i obrazovnom. Prema istraživanjima, u Srbiji se svaka treća žena suočila sa nekim oblikom nasilja u porodici ili od strane partnera. Stoga je važno osuditi ovakve slučajeve javno kako bi se poslala jasna poruka da takvo ponašanje nije prihvatljivo u društvu.

Nasilje nad ženama nije samo fizičko, već može biti i emocionalno, seksualno, ekonomsko ili verbalno. Često žene ćute zbog straha od osude, zbog socijalnog pritiska ili zbog nedostatka podrške. Zato je važno osnažiti žene da se bore za svoja prava, da traže pomoć i da prijave nasilje kako bi se sprečile slične situacije u budućnosti.

U Srbiji postoje zakoni i institucije koje se bave zaštitom žena od nasilja, poput Sigurne kuće i Centara za socijalni rad. Međutim, važno je raditi na prevenciji nasilja kroz edukaciju, podizanje svesti i promociju jednakosti polova. Samo zajedničkim naporima svih društvenih aktera možemo stvoriti sigurnije okruženje za žene i sprečiti nasilje nad njima.

U ovom konkretnom slučaju, presuda Tijani Đuričić i Goranu Bursaću predstavlja korak ka pravdi za žrtvu otmice i za sve žene koje su bile žrtve nasilja. Važno je da se nasilnici suoče sa posledicama svojih dela i da se žrtve zaštite i podrže u procesu oporavka. Nadamo se da će ova presuda poslužiti kao primer da nasilje nad ženama neće ostati nekažnjeno u našem društvu.

Naravno, borba protiv nasilja nad ženama ne sme stati samo na sudskim presudama. Potrebno je raditi na promeni društvenih normi, na podizanju svesti o značaju ravnopravnosti polova i nulte tolerancije na nasilje. Svaka žena zaslužuje da živi bez straha od nasilja, da bude poštovana i podržana u svakom segmentu svog života.

U krajnjem slučaju, važno je da žene znaju da imaju pravo da se obrate za pomoć, da se zaštite i da se bore za svoja prava. Samo zajedno možemo graditi društvo u kojem će svaka žena biti sigurna i tretirana s poštovanjem koje zaslužuje. Nasilje nad ženama nije privatna stvar, već društveni problem koji zahteva kolektivni odgovor i angažovanje svih nas.