Viši sud u Beogradu donio je presudu u vezi sa tužbom 27 članova porodica ubijenih u osnovnoj školi „Vladislav Ribnikar“. U ovoj presudi, tuženi su obavezani da solidarno isplate određene novčane iznose kao naknadu za nematerijalnu štetu zbog duševnih bolova koji su proizašli iz smrti bliskih lica. Ova presuda je rezultat tragičnih događaja koji su se dogodili 3. maja 2023. godine, kada je došlo do masovnog ubistva u ovoj školi.
Sud je naložio da roditeljima ubijene dece, među kojima su Miljana Martinović, Zoran Martinović, Ivan Božović i drugi, bude isplaćeno po 12.000.000 dinara. Roditeljima koji su izgubili jedinu decu, poput Miloša Čikića, Suzane Stanković Čikić i Slobodana Negića, dodeljeno je po 13.000.000 dinara. Očigledno je da je sud prepoznao težinu gubitka koji su pretrpeli ovi ljudi i nastojao je da na neki način nadoknadi njihovu patnju.
Takođe, presudom je određeno da roditeljima ubijenog čuvara, Draganu Vlahoviću i Kosi Vlahović, bude isplaćeno po 11.000.000 dinara. Braći i sestrama ubijenih, kao što su Leni Martinović i Nataliji Martinović, dodeljeno je po 10.500.000 dinara, dok je maloletnom M.P. određena naknada od 8.000.000 dinara. Ovi iznosi će biti isplaćeni sa zakonskom zateznom kamatom od 30. decembra 2024. godine do isplate, a rok za uplatu je 15 dana od prijema presude.
Tužitelji su tražili veće iznose naknade, ali je taj zahtev odbijen kao neosnovan u preostalom delu. Presuda se takođe odnosi na tužene, uključujući Kosta, njegove roditelje Miljanu i Vladimira Kecmanovića, kao i osnovnu školu „Vladislav Ribnikar“. Sud je naložio da tuženi isplate određene iznose kao naknadu za pretrpljeni strah tužitelja. Ovi iznosi uključuju 1.750.000 dinara za većinu tužilaca, dok su Živoradu Vlahoviću i Kosi Vlahović dodeljeni manji iznosi od 500.000 i 600.000 dinara.
U obrazloženju presude navodi se da je maloletni Kosta odgovoran za štetu koju su tužioci pretrpeli, budući da je u trenutku izvršenja dela bio sposoban za rasuđivanje. Njegovi roditelji su takođe odgovorni zbog lošeg vaspitanja i loših primera koje su mu pružili. Takođe, OŠ „Vladislav Ribnikar“ je utvrđena odgovornom zbog propusta u postupanju zaposlenih, koji su doveli do tragedije. Sud je smatrao da je nečinjenje škole predstavljalo štetnu radnju, jer nisu preduzeli mere koje su bile potrebne za zaštitu učenika.
U vezi sa odgovornošću škole, utvrđeno je da je došlo do nezakonitog organizovanja dežurstava učenika, što je pripisano tadašnjem direktoru škole. Ova situacija dodatno ukazuje na sistemske propuste u obrazovnom sistemu i na potrebu za unapređenjem sigurnosnih mera u školama.
Tuženi su takođe obavezni da snose troškove postupka sa zakonskom zateznom kamatom, a rok za uplatu troškova je takođe postavljen na 15 dana od prijema presude. Ova presuda može se osporiti žalbom Apelacionom sudu u Beogradu u roku od 15 dana od dana prijema presude.
Ovaj slučaj je izazvao veliku pažnju javnosti i postavio pitanja o bezbednosti u školama, kao i o odgovornosti roditelja i obrazovnih institucija za ponašanje dece. U svetlu ovih tragičnih događaja, društvo se suočava sa izazovima u pronalaženju rešenja koja će osigurati bezbednost učenika i sprečiti slične tragedije u budućnosti.
