Tajno ili ne, država se u decembru prošle godine zadužila za 159 miliona evra. Prvi čovek izvršne vlasti Milojko Spajić negira navode da je zaduženje bilo tajno, tvrdi da je javnost bila upoznata. Ipak, informacije u vezi sa kreditiranjem, označene su stepenom tajnosti „interno“. U GP URA tvrde da je ovo samo početak, te da će se aktuelna vlada zadužiti preko milijardu.
Kako su kazali iz Ministarstva finansija, pomenuti iznos bio je potreban za blagovremeno izmirivanje godišnjih obaveza iz budžeta za 2023. Iznos od 109 miliona uzet je kroz zaključenje ugovora o kreditu sa osam domaćih poslovnih banaka, sa prosečnom ponderisanom kamatnom stopom od 6,55 odsto fiksno, a najveći broj ugovora, zaključen je na rok dospeća od pet godina.
Reagovala URA
DA je do zaduženja došlo i to tajno, prvi su reagovali u GP URA, nakon čega je javnost dobila detalje o kreditiranju. U toj partiji tvrde da je ovo samo početak uvećanja državnog duga, te da će Spajićeva Vlada državu zadužiti preko milijardu. S obzirom na to da je budžetom za tekuću godinu predviđena mogućnost zaduženja do 1,15 milijardi evra, Vlada nema zakonsku prepreku da se zaista i zaduži u tom iznosu.
Preostalih 50 miliona evra, kako su kazali, zadužili su se kroz emisiju državnih zapisa. Što se tiče državnih zapisa, zaduženje je bilo kroz tri emisije i to 20 miliona evra na rok od tri meseca sa kamatnom stopom od 3,75 odsto, 20 miliona na šest meseci sa kamatnom stopom od 3,5 odsto i 10 miliona na devet meseci sa kamatnom stopom od četiri odsto. Prosečna ponderisana kamatna stopa na ukupan iznos emitovanih zapisa iznosi 3,7 odsto. Tvrde and that’s se država ni u ranijem periodu, pa ni u decembru 2023. godine nije tajno zaduživala, te da je proces zaduživanja sprovelo Ministarstvo finansija uz saglasnost Vlade.
Ovo zaduženje izazvalo je zabrinutost u javnosti, zbog visokih kamatnih stopa i mogućih dugoročnih posledica za državu. Također, postavlja se pitanje transparentnosti u radu Vlade i ministarstava, s obzirom na to da informacije o ovakvim ključnim finansijskim odlukama nisu bile javno dostupne.
Ovo nije prvi put da se Crna Gora zadužuje, ali se postavlja pitanje da li su takva zaduženja zaista neophodna ili se koriste za pokrivanje rupa u budžetu zbog lošeg upravljanja javnim finansijama.
Prema rečima stručnjaka, rast državnog duga može imati negativne posledice po ekonomiju zemlje, a posebno po buduće generacije koje će morati da vraćaju ovakve dugove. Osim toga, visoke kamatne stope mogu dodatno opteretiti državni budžet, smanjiti mogućnosti za investicije i razvoj, te dovesti do povećanja javnog duga.
Takođe, postavlja se pitanje da li Vlada ima jasnu strategiju za smanjenje državnog duga i upravljanje javnim finansijama, kako bi se izbegle negativne posledice po ekonomiju i građane.
Kritičari tvrde da nedostatak transparentnosti u radu vlasti i nedovoljna kontrola nad trošenjem javnih sredstava dovode do lošeg upravljanja javnim finansijama i povećanja državnog duga. Stoga je neophodno da javnost bude bolje informisana o finansijskim odlukama vlasti i da postoji efikasna kontrola nad njihovim sprovođenjem.
Takođe je važno da se uspostavi jasna strategija za smanjenje državnog duga, te da se obezbedi transparentno i odgovorno upravljanje javnim finansijama, kako bi se izbegle negativne posledice po ekonomiju i građane.
U krajnjoj liniji, neophodno je da se uspostavi efikasna kontrola nad trošenjem javnih sredstava i da se obezbedi odgovorno upravljanje finansijama, kako bi se smanjio državni dug i stvorili uslovi za održivi ekonomski razvoj zemlje. To zahteva angažovanje svih relevantnih aktera, kako u vlasti, tako i u civilnom društvu i privredi, kako bi se postigao cilj održivog finansijskog razvoja Crne Gore.
