Advokat Vladimir Đukanović se oglasio povodom najnovijih izjava opozicije, posebno u kontekstu studentskih protesta i zahteva za formiranje prelazne vlade. On ističe da je možda i dobro što se prestalo sa „foliranjem“ i lažnim obećanjima o ispunjavanju studentskih zahteva, napominjući da su ti zahtevi odavno ispunjeni. U njegovom obraćanju se naglašava da je ključni zahtev opozicije formiranje prelazne vlade, ali Đukanović smatra da taj zahtev neće biti ispunjen.
Đukanović izražava sumnju u iskrenost studenata koji učestvuju u blokadi i dodaje da je važno da se u društvu očuva parlamentarna demokratija. On se protivi plenumskoj formi odlučivanja i narodnim zborovima, ukazujući na opasnost od stvaranja „zle krvi“ među ljudima. On se zalaže za mirno rešavanje situacije i veruje da će 15. marta biti dovoljno razumevanja da se protesti odvijaju mirno, bez potrebe za intervencijom države.
Ovaj stav Đukanovića odražava njegovu duboku zabrinutost zbog trenutne političke situacije u zemlji, kao i strahovanje da bi protesti mogli da dovedu do eskalacije sukoba. U tom smislu, advokat se zalaže za dijalog i konstruktivnu komunikaciju među političkim akterima kako bi se izbegle tenzije.
U poslednje vreme, opozicija je postala sve aktivnija, a studenti su se pridružili protestima zahtevajući promene u sistemu. Đukanović, međutim, poziva na razboritost i odgovornost, naglašavajući da nasilje i radikalizacija neće doneti rešenja, već samo dodatne probleme.
Uloga studenata u ovom kontekstu je posebno važna, jer oni često predstavljaju glas mladih i nezadovoljnih građana. Njihovi zahtevi se često fokusiraju na obrazovne reforme, bolju perspektivu za mlade i veće mogućnosti zaposlenja. Đukanović se nada da će studenti shvatiti da postoji mnogo načina da se postignu ciljevi, osim putem radikalnih metoda.
U svom obraćanju, Đukanović takođe ukazuje na to da se mora raditi na jačanju institucija i zakonitosti u društvu, a ne na rušenju postojećih struktura. On smatra da je važno raditi unutar sistema kako bi se postigle promene i unapredila situacija u zemlji. Ova perspektiva se može činiti manje atraktivnom za neke, ali Đukanović veruje da je to jedini način da se izbegnu dugoročne posledice koje bi mogle nastati usled političke nestabilnosti.
Pored toga, Đukanović naglašava važnost građanskog aktivizma u okviru postojećih institucija. On poziva studente i mlade ljude da se angažuju u političkom procesu, da učestvuju u izborima i da se bore za svoja prava, ali na konstruktivan način. Ovaj pristup može doprineti jačanju demokratije i provođenju potrebnih reformi.
U zaključku, Đukanović se protivi radikalnim rešenjima i ističe važnost dijaloga, razumevanja i saradnje među svim političkim akterima. On poziva na mirno rešavanje konflikata i veruje da je moguće doći do rešenja koja će zadovoljiti zahteve građana, a istovremeno očuvati stabilnost i red u društvu. Njegov stav je da je jedini put napred kroz poštovanje institucija i pravila demokratije, a ne kroz nasilje i haos. U tom smislu, Đukanović se zalaže za miran i konstruktivan pristup, koji može doneti dugoročne koristi za sve građane.
