Viši sud u Beogradu je 30. decembra 2024. godine doneo značajnu presudu koja se tiče slučaja koji je uzburkao javnost. U ovom slučaju, maloletni dečak Miljan Kecmanović, zajedno sa svojim roditeljima Vladimirom Kecmanovićem i osnovnom školom „Vladislav Ribnikar“, osuđeni su da solidarno isplate različite iznose tužiocima na ime naknade nematerijalne štete za pretrpljene duševne bolove usled smrti bliskog lica. Ukupni iznosi koje će tuženi morati da isplate su značajni, a rok za isplatu je postavljen na 15 dana od prijema presude.
U presudi se navodi da je maloletni dečak odgovoran za štetu koju su tužioci pretrpeli, s obzirom na to da je u trenutku preduzimanja štetnih radnji bio sposoban za rasuđivanje. Takođe, roditelji Vladimir i Miljana Kecmanović su takođe odgovorni zbog lošeg vaspitanja i nedovoljno dobrih primera koje su pružali svom detetu. Ova presuda je posebno važna jer ukazuje na odgovornost roditelja za postupke svoje dece, naročito u kontekstu školske sredine.
S obzirom na to da je osnovna škola „Vladislav Ribnikar“ takođe pominjana u ovoj presudi, sud je utvrdio da je došlo do propusta zaposlenih u školi koji su doveli do nastanka štete. Ova odgovornost škole je zasnovana na propisima Zakona o obligacionim odnosima, koji nalažu da institucije imaju obavezu da preduzmu sve potrebne mere kako bi zaštitile svoje učenike. U ovom slučaju, sud je utvrdio da je nepreduzimanje adekvatnih mera od strane škole predstavljalo štetnu radnju nečinjenja.
Tužitelji su raznoliki, a ukupni iznosi koje su zatražili kreću se od 8.000.000,00 dinara do čak 13.000.000,00 dinara, u zavisnosti od lične povezanosti sa preminulim. Na primer, Miljani Martinović, Zoranu Martinoviću, Ivanu Božoviću i ostalima je dosuđeno po 12.000.000,00 dinara, dok su neki drugi tužioci dobili manje iznose. Ove cifre oslikavaju ozbiljnost situacije i duboku bol koju su tužioci pretrpeli usled gubitka bliskih osoba.
Pored naknade za duševnu bol, tuženi su obavezani i da naknade troškove postupka. Ova presuda postavlja visoke standarde u vezi sa odgovornošću za mentalnu bol i patnju, kao i potrebu da se institucije obavežu na zaštitu svojih učenika.
U obrazloženju presude, sud je istakao kako su loše porodične vrednosti i neodgovarajuće ponašanje roditelja doprineli stvaranju situacije koja je dovela do tragičnih posledica. Ova presuda može imati dalekosežne posledice, ne samo za porodicu Kecmanović, već i za zajednicu kao celinu, ukazujući na važnost pravilnog vaspitanja i odgovornosti u obrazovnom sistemu.
Osnovna škola „Vladislav Ribnikar“ će se suočiti sa ozbiljnim posledicama, s obzirom na to da su utvrđeni propusti u radu. Ovaj slučaj može otvoriti vrata daljim ispitivanjima i promenama u načinu na koji se upravlja školama, kao i obavljanju dežurstava i nadzoru nad učenicima.
U zaključku, ova presuda može poslužiti kao upozorenje i podsticaj svim roditeljima i obrazovnim institucijama da preuzmu odgovornost za svoje postupke i da se trude da stvore sigurno okruženje za decu. Na kraju, presuda je predmet žalbe Apelacionom sudu, što ukazuje na to da se ova priča može nastaviti, a njen ishod može dodatno uticati na pravnu praksu u Srbiji.
