Vladimir i Miljana Kecmanović, roditelji dečaka koji je izvršio masovno ubistvo u Beogradu, podneli su žalbe na presudu koja ih je osudila na ukupno 17 i po godina zatvora. Ova presuda doneta je 30. decembra prošle godine, a njihov advokat potvrdio je informacije za medij „Blic“. U žalbama roditelji maloletnog ubice traže da ih Apelacioni sud u Beogradu oslobodi krivice ili, u alternativi, da ukine presudu i naloži novo suđenje.
Incident koji je doveo do ove presude dogodio se 3. maja 2023. godine u Osnovnoj školi „Vladislav Ribnikar“ na Vračaru, kada je dečak ubio devet učenika i čuvara škole. Ovaj tragičan događaj izazvao je šok u javnosti i otvorio mnoge diskusije o bezbednosti u školama, kao i o odgovornosti roditelja za postupke svoje dece.
Tokom suđenja, Vladimir i Miljana Kecmanović su negirali navode optužnice, ističući da su oni ugledna porodica. Otac maloletnog ubice izjavio je da „ne treba da leži u zatvoru za ono što je učinio njegov sin“, što je dodatno izazvalo polemiku o moralnoj i pravnoj odgovornosti roditelja. Ova izjava ukazuje na složenu dinamiku između roditeljskih prava i odgovornosti, kao i na pitanje kako društvo treba da se nosi sa sličnim situacijama.
U pravnom sistemu Srbije, žalbe roditelja će biti razmatrane od strane Apelacionog suda, koji će proceniti sve argumente i dokaze i doneti konačnu odluku. Očekuje se da će ova presuda imati dugoročne posledice, ne samo na roditelje Kecmanoviće, već i na društvo u celini, jer je ovaj slučaj otvorio mnoge važne teme o bezbednosti dece, nasilju i odgovornosti.
Pitanje odgovornosti roditelja u slučajevima kada njihova deca počine krivična dela često je predmet rasprave. U ovom slučaju, roditelji su pokušali da se distanciraju od postupaka svog sina, što može da stvori dodatne tenzije u društvu koje traži pravdu za žrtve. Mnogi smatraju da bi roditelji trebali biti odgovorni za vaspitanje i ponašanje svoje dece, dok drugi veruju da je svaka osoba odgovorna za svoja dela.
Nakon tragičnog događaja, društvo se suočilo sa mnogim pitanjima o bezbednosti u školama i o tome kako se može sprečiti slične tragedije u budućnosti. Razgovori o mentalnom zdravlju, edukaciji o nasilju, kao i o načinu na koji se deca vaspitavaju, postali su ključni u javnoj debati.
Ovaj slučaj je takođe podstakao i razmatranje zakonskih okvira koji se odnose na maloletničku delikvenciju. U Srbiji, maloletnici koji počine krivična dela često se suočavaju sa drugačijim pravnim posledicama u poređenju sa odraslima. Ova razlika u tretmanu može izazvati dodatne komplikacije u pravdi i rehabilitaciji, što je dodatno otežano kada su u pitanju teški zločini poput ubistava.
Iako su u ovom slučaju roditelji Kecmanovići podneli žalbe, mnogi se pitaju šta će se dogoditi sa njihovim sinom i kako će se ovaj tragičan incident odraziti na njegove buduće godine. Takođe, važno je razmotriti i kako će se društvo nositi sa posljedicama ovakvih događaja, a posebno kako će se obezbediti bezbednost dece u školama.
Sve u svemu, ovaj slučaj ostavlja otvorena pitanja o odgovornosti, pravdi i bezbednosti, ne samo za porodice direktno uključene, već i za celu zajednicu. Dok Apelacioni sud razmatra žalbe, društvo će nastaviti da se suočava sa posledicama ovakvih tragičnih događaja, tražeći rešenja koja će pomoći u prevenciji budućih tragedija.
