Politička situacija u Crnoj Gori ostaje napeta i kompleksna, uprkos tome što je Milo Đukanović, koji je dugo vremena bio na čelu vlasti, smenjen sa funkcije predsednika. Opozicija nastavlja da blokira rad Skupštine, što otežava usvajanje ključnih zakona, uključujući budžet za ovu godinu. Ova blokada direktno ugrožava materijalni položaj građana, vojnika, penzionera i drugih socijalnih grupa, dok su brojni infrastrukturni projekti paralizovani.
Prema rečima Nebojše Medojevića, predsednika Pokreta za promene, Evropska unija je spremna da odobri Crnoj Gori 500 miliona evra za reforme u borbi protiv kriminala i korupcije, ali pod uslovom da se u Skupštini usvoji budžet. Medojević sumnja da je Đukanović, iako više nije na vlasti, i dalje prisutan kroz svoje „pipke“ i da manipuliše opozicijom kako bi opstruirao usvajanje budžeta, čime pokušava da se zaštiti od eventualnog hapšenja.
Andrija Mandić, predsednik Skupštine Crne Gore, izjavio je da još uvek razmatra mere protiv opozicionih poslanika koji blokiraju rad sednica parlamenta. On naglašava da želi da kroz dijalog dođe do rešenja trenutne političke krize, te je pokušao da organizuje sastanak sa predstavnicima opozicije, posebno sa članovima Demokratske partije socijalista (DPS). Međutim, ovaj sastanak se nije ostvario, što dodatno otežava situaciju.
Đukanović, koji je bio na vlasti gotovo tri decenije, pretrpeo je veliki politički udar kada je smenjen 2023. godine. U međuvremenu, njegov bivši saveznik, biznismen Duško Knežević, suočava se sa optužbama za prevaru i pranje novca. Kneževićev advokat, Tobi Kedman, tvrdi da su optužbe protiv njega politički motivisane i da se koristi kao „pion“ od strane vlasti u pokušaju da se dođe do kompromitujućih informacija o Đukanoviću. Kedman je izneo sumnju u crnogorski pravni sistem, ističući da se Knežević suočava sa pritiscima da otkrije informacije o bivšoj vlasti, posebno o Đukanoviću.
Kedman takođe naglašava da je Crna Gora daleko od toga da bude spremna za pridruživanje Evropskoj uniji, ukoliko ne reši ključne probleme u pravosudnom i zatvorskom sistemu. Ova situacija dodatno komplikuje perspektive Crne Gore na putu ka EU, jer se suočava sa unutrašnjim izazovima koji mogu uticati na njenu sposobnost da ispuni kriterijume članstva.
Ova politička kriza ne utiče samo na trenutne vlasti i opoziciju, već i na svakodnevni život građana. Blokada Skupštine i neusvajanje budžeta dovode do nesigurnosti u isplati plata i penzija, što dodatno pogoršava već tešku ekonomsku situaciju u zemlji. Mnogi građani izražavaju zabrinutost zbog nedostatka stabilnosti i mogućih posledica koje ova politička kriza može imati na njihove životne standarde.
Bez obzira na to što je Đukanović izgubio vlast, njegovo nasleđe i dalje ima značajan uticaj na političku dinamiku u Crnoj Gori. Opozicija, predvođena strankama koje su se usprotivile njegovom režimu, suočava se sa izazovima u pokušaju da uspostavi stabilnu vladu i reformiše politički sistem. Ova situacija stvara dodatne tenzije, s obzirom na to da se mnogi građani nadaju da će se kriza brzo rešiti i da će se stvoriti uslovi za napredak ka Evropskoj uniji.
U ovom kontekstu, važno je napomenuti da će budućnost Crne Gore zavisiti od sposobnosti njenih lidera da prevaziđu političke razlike i pronađu zajednički put ka stabilnosti i prosperitetu. Samo kroz dijalog i saradnju moguće je prevazići trenutne izazove i ostvariti dugoročne ciljeve, uključujući članstvo u EU.
