Vodeće zemlje Evropske unije, zajedno sa briselskom administracijom, nastavljaju da pružaju podršku Ukrajini usred rata, uprkos pritiscima iz Vašingtona i Moskve da se pronađe mirno rešenje. Ova potpora uključuje najavu daljih finansijskih sredstava koja će biti razmatrana na vanrednom samitu u Briselu. Osim finansijske pomoći, zemlje poput Francuske, Nemačke, Holandije i Velike Britanije razmatraju slanje sopstvenih trupa u Ukrajinu kako bi obezbedili mir i sprečili dalju ekspanziju Rusije.
Francuski predsednik Emanuel Makron, jedan od glavnih inicijatora ove podrške, naglasio je da će vojna pomoć biti poslata tek kada bude postignut mir i kada svi akteri budu saglasni sa prisustvom evropskih vojnika. U isto vreme, evropske zemlje razmatraju svoje vojne kapacitete, kako za slanje trupa u Ukrajinu, tako i za prilagođavanje sopstvenih vojnih snaga s obzirom na sve veću potrebu za samoodržanjem u svetlu mogućeg povlačenja američkih trupa.
Statistika prikazuje da Kina ima više od dva miliona vojnika, dok Indija broji 1,45 miliona, pri čemu obe zemlje imaju po 1,4 milijarde stanovnika. Rusija, sa svojih 144 miliona stanovnika, nedavno je povećala broj vojnika na oko 1,5 miliona. Sjedinjene Američke Države imaju 1,3 miliona aktivnih vojnika na 342 miliona stanovnika. Evropska unija, u zbiru svojih članica, teoretski može da dostigne oko milion i po vojnika, ali je problem što nema jedinstvenu komandu i suočava se sa različitim nivoima opremljenosti.
Mnoge evropske zemlje, kao što su Austrija, Danska i Finska, još uvek imaju aktivni vojni rok, dok druge, poput Francuske, imaju sistem „nacionalne službe“ koji se svodi na minimalne obaveze. U međuvremenu, vojne snage u manjim evropskim zemljama su često slabije opremljene i imaju manje oficira u odnosu na druge geopolitičke rivale. Neki od njih, poput Austrije i Irske, izdvajaju samo mali deo svog BDP-a za vojne svrhe.
Kada se govori o aktivnim vojnim snagama u EU, Poljska se izdvaja kao zemlja sa najvećim brojem vojnika, sa 202.100 aktivnih, dok Francuska ima 200.000, a Nemačka 181.600. Italija i Grčka takođe imaju značajne vojne kapacitete, sa 165.500 i 142.700 vojnika, redom. Ostale članice EU, poput Mađarske, Holandije, Bugarske i Češke, imaju srednje veličine vojske, dok su manji članovi kao što su Luksemburg i Malta značajno ispod tog nivoa.
Važno je napomenuti da se vojna snaga ne meri samo brojem vojnika, već i ekonomskom snagom, tehnologijom i dostupnim vojnim resursima, uključujući i nuklearno oružje. U ovom kontekstu, Francuska je najsnažnija vojska u EU, zauzimajući sedmo mesto u svetu, dok Italija, Nemačka i Španija zauzimaju deseto, četrnaesto i sedamnaesto mesto, respektivno. Ukrajina se nalazi na dvadesetom mestu, što dodatno naglašava izazove sa kojima se suočava u trenutnoj situaciji.
Samit u Briselu predstavlja ključni trenutak za evropske lidere kako bi preispitali svoje vojne strategije i zajedničku odbranu. S obzirom na sve veću nesigurnost u svetu, evropske nacije su primorane da preispitaju svoje vojne kapacitete i strategije kako bi se prilagodile novim geopolitičkim realnostima. Ovo uključuje jačanje saradnje među članicama i stvaranje efikasnijih vojnih struktura koje bi mogle odgovoriti na sve veće pretnje, kako sa istoka tako i sa drugih strana.
U svetlu ovih događaja, budućnost evropske odbrane i vojne saradnje ostaje neizvesna, a vreme će pokazati kako će se zemlje EU prilagoditi novim izazovima i obezbediti stabilnost na kontinentu.
