U Srbiji se nakon neuobičajeno toplih februarskih dana, kada su temperature dostizale i do 22 stepena, očekuje povratak zimskih uslova. Meteorolog Ivan Ristić je izrazio zabrinutost zbog ovih temperaturnih skokova, posebno u kontekstu nadolazećih letnjih meseci. On je upozorio da bi ovakvi ekstremi mogli imati ozbiljne posledice na vremenske uslove tokom leta.
Prema Ristiću, od danas će početi postepeno zahlađenje. Svaka naredna temperatura će padati za stepen ili dva, a tokom vikenda, kada počinje februar, maksimalne temperature će pasti ispod 10 stepeni. Sledeće nedelje se očekuje još hladniji talas koji će doneti znatno niže temperature.
„Jača sibirski anticiklon, dolazi hladniji vazduh iz Rusije,“ kazao je Ristić. On je istakao da će sledeće sedmice temperature biti između 2 i 6 stepeni, što predstavlja pad od skoro 20 stepeni u odnosu na prethodne dane. Jutarnje temperature će se kretati između -4 i 0 stepeni, što će značiti da se građani ponovo moraju oblačiti toplije.
Što se tiče snega, Ristić je naveo da je njegova pojava još uvek neizvesna. „Sledeću nedelju će obeležiti anticikloni, a nama za sneg je potreban ciklon,“ objasnio je on. Postoji mogućnost da se jedan ciklon pojavi u ponedeljak, 3. februara, a možda će biti još šansi za snežne padavine kasnije.
Ristić je naglasio da se zima vraća, što znači da ćemo ponovo morati da se suočimo s januarskim temperaturama i nosimo deblje jakne. U drugoj polovini februara se očekuje novo otopljenje, ali Ristić nije siguran da će temperature ponovo dostići 20 stepeni.
„Do kraja februara očekujemo opet otopljenje, ali ne znam da li će biti baš 20 stepeni,“ istakao je Ristić, dodajući da je mart tipično promenljiv mesec, poznat i kao „baba Marta“. U martu bismo mogli doživeti razne vremenske uslove, uključujući snežne padavine, tople dane i kišu.
Ristić je takođe predvideo visoke temperature i brojne toplotne talase za leto. Ovakvi klimatski obrasci mogu stvoriti izazove za poljoprivredu, energetsku potrošnju i zdravlje građana. U ovoj situaciji, važno je da se društvo prilagodi i planira unapred, kako bi se smanjile potencijalne negativne posledice.
Ove promene u vremenskim uslovima su deo šireg problema klimatskih promena, koji utiče na celokupni ekosistem. U poslednjim decenijama, primećuje se porast prosečnih temperatura, česte vremenske ekstreme i promene u obrascima padavina. Ova situacija zahteva proaktivne mere kako bi se smanjila emisija štetnih gasova i očuvala priroda.
Zato je važno da svi, od pojedinaca do vlada, prepoznaju značaj očuvanja životne sredine i odgovornog ponašanja prema prirodnim resursima. Promena klime zahteva zajednički napor svih nas. U tom smislu, svaka pojedinačna akcija može doprineti očuvanju planeta i osiguravanju bolje budućnosti za sledeće generacije.
U svetlu ovih vremenskih predikcija, građani Srbije treba da budu spremni na promene i da prate prognoze kako bi se adekvatno pripremili za izazove koje donosi zima, kao i za toplije mesece koji slede. S obzirom na sve veće klimatske promene, prilagođavanje novim uslovima postaje ključno za očuvanje kvaliteta života.
