Predsednik Vlade Srbije, Miloš Vučević, danas je zatražio od međunarodnih institucija, pre svega UNESCO-a, da deluju kako bi sprečili uništavanje srpskog kulturnog i duhovnog nasleđa na Kosovu i Metohiji. Ova izjava usledila je nakon što je drevna srpska pravoslavna svetinja iz 13. veka, Isposnica Svetog Petra Koriškog kod Prizrena, teško oštećena nelegalnim građevinskim radovima.
Vučević je na svom Instagram profilu kritikovao režim premijera privremenih institucija u Prištini, Aljbina Kurtija, ističući da ne prestaju sa protivpravnim i anticivilizacijskim pokušajima da unište sve što je srpsko i pravoslavno na Kosovu i Metohiji. On je naglasio da je „sramno i nedopustivo“ to što međunarodni faktori ostaju nemi na takve vandalske postupke.
U svojoj poruci, Vučević je posebno istakao težinu incidenta kod Prizrena gde su nelegalni radovi izazvali ozbiljna oštećenja na prostoru Isposnice, koja se smatra delom neprocenjivog kulturnog blaga srpskog pravoslavnog naroda i celog hrišćanskog sveta. Prema njegovim rečima, ovakvi incidenti oslikavaju mržnju Aljbina Kurtija prema srpskom narodu i njegovom nasleđu.
Vučević je upozorio na to da je ugrožavanje verskih objekata apsolutno nedopustivo, naglašavajući da se takvo ponašanje ne sme kritikovati samo u teoriji, već da mu je potrebna i konkretna akcija. Apelovao je na međunarodne institucije, naročito na UNESCO, da se uključe i spreče dalja uništavanja srpskog kulturnog nasleđa na Kosovu i Metohiji, koje je deo evropske kulturne baštine.
Eparhija raško-prizrenska Srpske pravoslavne crkve je juče potvrdila da su nelegalni građevinski radovi izazvali teška oštećenja na Isposnici Svetog Petra Koriškog. Ova svetinja je zvanično zaštićena kao jedna od 50 specijalnih zaštićenih zona u skladu sa Zakonom o specijalnim zaštićenim zonama privremenih institucija. Ova zaštita, međutim, nije sprečila slične incidenate u prošlosti.
Isposnica Svetog Petra Koriškog je tokom godina bila predmet vandalizma, uključujući raskopavanje groba svetitelja i oštećivanje srednjovekovnih fresaka grafitima. Takođe, postavljanje albanske zastave iznad isposnice je dodatno povećalo tenzije i osvetlilo pitanje očuvanja kulturnog nasleđa. Ova svetinja, koja datira iz 13. veka, ima od velikog značaja za srpski narod i njegov identitet, kao i za sve hrišćane.
Incidenti poput ovog naglašavaju potrebu za jačim međunarodnim mehanizmima zaštite kulturnog nasleđa u kriznim područjima. Kako bi se očuvalo ono što je od neprocenjive vrednosti, važno je da međunarodne organizacije prepoznaju i reaguju na ovakve situacije. Srpsko kulturno nasleđe na Kosovu i Metohiji ne predstavlja samo istorijski značaj, već i simbol identiteta i opstanak srpskog naroda na tom području.
S obzirom na sveprisutne tenzije i konflikte, očuvanje kulturnog nasleđa postaje ključni zadatak kako za lokalne zajednice, tako i za međunarodnu zajednicu. U ovom kontekstu, UNESCO ima značajnu ulogu u obezbeđivanju zaštite i podrške za očuvanje kulturnih dobara, a od njegovih akcija će zavisiti budućnost mnogih svetinja i kulturnih lokaliteta.
Vučević je takođe istakao da će Srbija nastaviti da ulaže u obnovu i očuvanje svojih svetinja, kao i da će pružati podršku svom narodu na Kosovu i Metohiji. Ovaj stav pokazuje opredeljenje za očuvanje identiteta i kulturnog nasleđa, uprkos izazovima i preprekama koje se javljaju na tom putu. U tom smislu, svi relevantni akteri moraju zajedno raditi na očuvanju zajedničke evropske kulturne baštine, kako bi se obezbedila budućnost svih naroda koji žive na ovim prostorima.
