Na današnjoj sednici UN-a, države članice su izglasale nacrt rezolucije o genocidu u Srebrenici. Glasovi su bili 84 za, 19 protiv i 68 uzdržanih. Nakon glasanja, predsednik Srbije Aleksandar Vučić izrazio je nezadovoljstvo rezolucijom i rekao da su mnoge zemlje bile u pravu kada su govorile o podelama koje je izazvala ova rezolucija. On je istakao da je prvi put da glasanje o genocidu u UN-u nije jednoglasno te da je to rezultat politizacije ove važne teme.

Vučić je naglasio da su neke zemlje pokušavale da politizuju pitanje genocida te da su istakle amandmane kao značajan doprinos, što je samo doprinelo konfuziji. On je naglasio da su svi koji su počinili zločine u Srebrenici već osuđeni na zatvorske kazne te da se ta odgovornost ne odnosi na celu državu. Prema njegovim rečima, jedina svrha rezolucije je da se moralna i politička krivica stavi na srpski narod, što je, prema njegovom mišljenju, neuspešno.

Predsednik Vučić je također istaknuo da su neki pokušali stigmatizirati srpski narod te ih optužio da su želeli staviti žig na čelo srpskog naroda, ali da nisu uspeli u tome. On je ponosan što je branio pravo male zemlje da se glasno izrazi protiv moćnih, ne vređajući nikoga.

Rezolucija o genocidu u Srebrenici izazvala je kontroverze i podele među državama članicama UN-a. Dok su neke podržale nacrt rezolucije, druge su izrazile protivljenje ili se suzdržale od glasanja. Ova rezolucija je izazvala različite reakcije i mišljenja u međunarodnoj zajednici, što jasno pokazuje koliko je pitanje genocida u Srebrenici i dalje aktuelno i osetljivo.

Genocid u Srebrenici je jedan od najmračnijih događaja u nedavnoj istoriji Balkana, gde su hiljade Bošnjaka ubijene od strane srpskih snaga tokom rata u Bosni i Hercegovini devedesetih godina. Ovaj događaj je duboko uticao na region i ostavio trajne posledice na mnoge ljude koji su izgubili svoje bližnje.

Rezolucija o genocidu u Srebrenici je važan korak ka suočavanju sa prošlošću i priznavanju zločina počinjenih tokom rata. Podrška ovoj rezoluciji od strane većine država članica UN-a pokazuje da je međunarodna zajednica spremna da se suoči sa istinom i da osudi zločine genocida.

Iako su se mnoge zemlje složile sa nacrtom rezolucije, postoje i one koje su izrazile protivljenje ili se suzdržale od glasanja. Podeljenost među državama članicama UN-a jasno ukazuje na složenost i osetljivost pitanja genocida u Srebrenici, ali istovremeno pokazuje da je važno da se o tome javno govori i da se osudi zločin genocida.

Suočavanje sa prošlošću i priznavanje zločina genocida ključni su koraci ka pomirenju i izgradnji mira u regionu Balkana. Rezolucija o genocidu u Srebrenici je važan korak u tom procesu i nadamo se da će doprineti stvaranju bolje budućnosti za sve ljude na Balkanu.