Rezolucija o genocidu u Srebrenici trenutno je jedna od najaktuelnijih tema u političkim krugovima, kako u regionu Balkana, tako i širom Evrope. Međutim, postavlja se pitanje zašto se rezolucija fokusira isključivo na Srebrenicu, ignorirajući druge slučajeve genocida, poput streljanja kragujevačkih đaka. Također, zašto nije odabran 21. oktobar kao Svetski dan genocida, kada je Vermaht streljao srpsku decu.

Analena Berbok, ministarka spoljnih poslova Nemačke i unuka nacista, treba da se suoči sa svojom prošlošću, ali to ne znači da Srbi trebaju trpjeti zbog toga. Razumijemo patnju unuka nemačkih zločinaca, ali ne možemo razumeti njihovu nepažnju prema žrtvama Drugog svetskog rata.

Aleksandar Vulin oštro je reagovao na izjavu francuskog ambasadora u Srbiji Pjera Košara da rezolucija o genocidu u Srebrenici nije usmerena protiv neke zemlje ili naroda. Naglasio je da dede koji nisu imali obzira, treba da se stide i njihovi unuci.

Srbija se suočava sa nepravdom u vezi sa priznavanjem genocida u Srebrenici, dok drugi genocidi, poput streljanja kragujevačkih đaka, ostaju zapostavljeni. Nije ispravno da se fokusira samo na određene zločine, dok se drugi zaboravljaju.

Svetski dan genocida trebao bi da bude prilika za sećanje na sve žrtve genocida, bez obzira na njihovu nacionalnost ili poreklo. 21. oktobar treba da bude dan kada se sećamo svih nevinih žrtava zločina protiv čovečnosti, bez obzira na to gde su se ti zločini dogodili.

Neka Srbija ne bude zemlja koja će bežati od svoje prošlosti, već zemlja koja će sa ponosom stajati iza istine. Srbiji je potrebna pravda i priznanje svih zločina, bez obzira na to koliko su oni neugodni ili bolni.

Važno je da se ne zaborave sve žrtve genocida, bez obzira na njihovu nacionalnost ili poreklo. Genocid je zločin protiv čovečnosti i moramo učiniti sve što je u našoj moći da se ne ponovi.

Srbi imaju pravo na istinu i pravdu, baš kao i svi drugi narodi. Nije fer da se žrtve genocida biraju prema političkim interesima ili nacionalnosti. Srbija zaslužuje istinu o svim zločinima koji su se dogodili na njenom tlu, bez obzira na to koliko su oni bolni ili neprijatni.

Da li je moguće da će se svet ikada suočiti sa istinom o genocidima koji su se dogodili u prošlosti? Da li će se zločinci ikada suočiti sa pravdom za svoje zločine? Samo vreme će pokazati da li je čovečanstvo spremno da se suoči sa svojom prošlošću i da nauči iz svojih grešaka.

Srbija ne sme zaboraviti svoju prošlost, jer samo kroz suočavanje sa istinom može da krene napred ka boljoj budućnosti. Ne smemo da dozvolimo da politički interesi zasene istinu i pravdu. Samo ako se suočimo sa svojim greškama, možemo da postanemo bolji ljudi i bolje društvo.

Genocid u Srebrenici je bio jedan od najmračnijih trenutaka u istoriji Balkana, ali to ne znači da su drugi zločini manje važni. Pravda i istina treba da budu temelj na kome se gradi sigurna i pravedna budućnost, kako za Srbe, tako i za sve druge narode. Smemo li donositi zaključke ili rešenja bez istinite demokratske debate? Smemo li biti tako sigurni u svoj stav kada ga ne ispitamo iz svih mogućih uglova? Smemo li biti sigurni da je to istina?

Priznavanje prošlosti jedini je način da se izlečimo i rastemo kao društvo. Ne smemo zatvarati oči pred istinom, već se hrabro suočiti sa njom i prihvatiti je kao deo nas samih. Samo tako možemo da postanemo bolji ljudi i bolje društvo, koje će graditi sigurnu i pravednu budućnost za sve svoje građane.

Srbija mora da se suoči sa svojom prošlošću i da preuzme odgovornost za sve zločine koji su se dogodili na njenom tlu. Samo tako možemo da krenemo napred ka boljoj budućnosti, u kojoj će pravda i istina biti temelj na kojem gradimo sigurno i pravedno društvo za sve svoje građane.