Upravo objavljeni podaci pokazuju da je ukupan javni dug Crne Gore na kraju juna iznosio 4,54 milijarde evra, što predstavlja 62,37% bruto domaćeg proizvoda. Kada se uzmu u obzir i depoziti, dug se uklapa u kriterijume propisane EU pravilima. Međutim, analitičari upozoravaju da će naredna godina biti izazovna kada je reč o upravljanju dugovima, te da se za naredne tri godine predviđa novo zaduženje od oko tri milijarde evra.
Na kraju juna, neto javni dug Crne Gore, uzimajući u obzir depozite Ministarstva finansija i zlato, iznosio je 3,91 milijardu evra ili 53,67% BDP-a. Nakon povećanja javnog duga u prvom kvartalu, pre svega zbog emisije obveznica na međunarodnom tržištu, tokom drugog kvartala došlo je do smanjenja duga za 193,84 miliona evra. Efikasno upravljanje javnim dugom je primećeno, ali ekonomski analitičari ističu da Crna Gora može očekivati velike izazove već naredne godine.
Predrag Zečević, ekonomski analitičar, ističe da će Crna Gora morati da se suoči sa izazovima u narednom periodu. Planira se otplate od 750 miliona evra, kao i period bez rada Termoelektrane koji će zahtevati uvoz struje. Ovi faktori su faktori koji će zahtevati pažljivo planiranje upravljanja dugovima zemlje.
Iako se čini da je situacija sa javnim dugom pod kontrolom, potrebno je da Vlada Crne Gore preduzme konkretne mere kako bi se izbegle finansijske krize u budućnosti. Smanjenje javnog duga, efikasna uprava i detaljno planiranje budžeta su ključni koraci koje treba preduzeti.
Stručnjaci ističu da je važno da se Crna Gora fokusira na održavanje stabilnosti ekonomije i smanjenje fiskalnog deficita. Uvođenje reformi u javnom sektoru, povećanje privrednog rasta i smanjenje zavisnosti od stranih investicija su neke od mera koje bi trebalo preduzeti kako bi se osigurala dugoročna ekonomska stabilnost zemlje.
Sa obimom zaduživanja koji se planira u narednom periodu, ključno je da se novac koristi na efikasan način, kako bi se omogućilo održavanje životnog standarda građana i podrška privredi. Važno je da se vodi računa o izvorima zaduženja, kako bi se izbegle visoke kamate i nekontrolisano povećanje javnog duga.
Činjenica je da svaka zemlja, pa tako i Crna Gora, mora da se suoči sa izazovima upravljanja javnim dugom. Planiranje, efikasnost i odgovorno trošenje finansijskih resursa ključni su faktori za održavanje stabilnosti i prosperiteta zemlje. Stoga je neophodno da Vlada Crne Gore preduzme konkretne korake kako bi se osiguralo održivo upravljanje dugom i osigurala dugoročna ekonomska stabilnost.
Uz adekvatno upravljanje dugovima, Crna Gora će biti u mogućnosti da nastavi sa ekonomskim napretkom i ostvari prosperitet za svoje građane. Važno je da se donose odluke koje su u interesu dugoročne održivosti, te da se izbegnu situacije koje bi mogle ugroziti ekonomsku stabilnost zemlje.
U zaključku, upravljanje javnim dugom je kompleksan proces koji zahteva pažljivo planiranje i praćenje. Sa odgovornim pristupom, Crna Gora će moći da prevaziđe izazove koji stoje pred njom i ostvari ekonomski napredak. Važno je da se nastavi sa promišljenim upravljanjem dugovima kako bi se osigurala stabilnost i prosperitet za buduće generacije.
