Pokret socijalista, čiji je osnivač Aleksandar Vulin, oštro je osudio nedavno paljenje lutaka sa likom predsednika Srbije Aleksandra Vučića u Hrvatskoj. U saopštenju, pokret je naveo da je to još jedan od antisrpskih činova koji se dešava u Hrvatskoj.

„Kao što su četrdesetih i devedesetih godina spaljivali žive Srbe u Hrvatskoj, tako su i 2024. godine, u svečanoj, karnevalskoj atmosferi, Hrvati spalili lutku sa likom predsednika Srbije i svih Srba Aleksandra Vučića. U Hrvatskoj je mržnja prema Srbima i Aleksandru Vučiću dominantna uvek, a posebno kada Srbija i njen predsednik beleže uspehe i pobede“, navedeno je u saopštenju.

Pokret socijalista je uporedio paljenje lutke sa likom Vučića sa prošlim zločinima u Hrvatskoj. Dodali su da je to zemlja koja se ponosi ustašama Stepincem, Budakom i Francetićem, i da je lomača sastavni deo njene istorije.

„Dok je Aleksandar Vučić na čelu Srbije, Hrvatska može da pali samo lutke. Neka više ne maštaju o tome da će da pale Srbe, srpske kuće, srpske crkve i imanja, neka više ne maštaju da će dobiti ‘Oluju’ bez odgovora. Lutke sa likovima najistaknutijih Srba su jedino što Hrvati mogu da spale“, poručili su u Pokretu socijalista.

Ovakav događaj potaknuo je reakcije i u političkim krugovima. Arno Gujon, direktor Uprave za saradnju sa dijasporom i Srbima u regionu, osudio je skandaloznu manifestaciju u Hrvatskoj na kojoj su ustaše spalile lutke predsednika Srbije Aleksandra Vučića i ruskog lidera Vladimira Putina.

Ovo nije prvi put da se slični incidenti dešavaju u Hrvatskoj. Anti-srpski sentimenti su prisutni u toj zemlji, a događaji poput ovog samo potvrđuju duboke podele i netrpeljivost prema Srbima.

Situacija između Srbije i Hrvatske nije uvek bila ovako napeta. U prošlosti su postojali periodi saradnje i prijateljstva među dva naroda. Međutim, političke tenzije, ratna prošlost i teritorijalni sporovi su doveli do pogoršanja odnosa.

Srbija je zvanično priznala nezavisnost Hrvatske 1992. godine, ali i dalje postoji mnogo nerazrešenih problema i tenzija. Hrvatska je članica Evropske unije, dok je Srbija kandidat za članstvo. Ova politička pitanja i podeljena istorija otežavaju odnose između dve zemlje.

Neki analitičari smatraju da je ovo samo još jedan od primera anti-srpskog sentimenta u Hrvatskoj koje podstiču političari i nacionalisti. Takvi događaji mogu dovesti do daljeg zaoštravanja odnosa između dve zemlje i otežati proces pomirenja i saradnje.

Ovaj incident je izazvao osude i iz različitih političkih krugova u Srbiji, ali takođe izazvao i burne reakcije u regionu. Pitanje je da li će takvi događaji doprineti rešenju problema i unapređenju odnosa između Srbije i Hrvatske ili će samo produbiti podele i netoleranciju.

Uzimajući u obzir istorijske događaje i političke okolnosti, jasno je da su odnosi između Srbije i Hrvatske kompleksni i opterećeni prošlošću. Međutim, s obzirom na evropske integracije i potrebu za stabilnim odnosima u regionu, važno je raditi na prevazilaženju podela i izgradnji međusobnog poverenja.

Bez obzira na političke razlike, svaki incident koji podstiče mržnju i netrpeljivost treba osuditi. Nasilje i diskriminacija nisu put ka rešenju problema, već samo produbljuju podele i stvaraju nove prepreke za izgradnju bolje budućnosti za sve. Srbija i Hrvatska imaju zajedničku prošlost, ali bi trebalo da teže ka zajedničkoj budućnosti zasnovanoj na saradnji, poštovanju i miru.