Borbene bespilotne letelice su postale sve prisutnije u poslednjih nekoliko godina, sa Iranom koji je značajno povećao proizvodnju i izvoz ovih sredstava. Ovo donosi veći uticaj asimetričnog ratovanja i omogućava različitim državnim i nedržavnim akterima da imaju veću moć u konfliktnim situacijama.

Dronovi su fleksibilni i mogu se lako pokrenuti sa različitih platformi, poput kamiona, transportnih kontejnera i plovila. Oni mogu biti rastavljeni, transportovani i sakriveni na različitim lokacijama. Raspoređeni u rojevima, mogu preopteretiti protivvazdušnu odbranu, kao što je primećeno u Ukrajini.

Najnoviji napad iranskih dronova, koji je koštao milijarde dolara, ukazuje na ozbiljan problem za nacionalnu odbranu. Sve više država ulaže u tehnologiju za borbu protiv dronova i raketa, s obzirom na njihovu sve češću upotrebu u konfliktnim situacijama.

Iranski dronovi su relativno jeftini, sa cenom od oko 2.000 dolara, dok čak i „šehid“ dronovi koji se koriste u Ukrajini mogu nositi eksplozivna punjenja na velikim udaljenostima. To ih čini vrlo opasnim sredstvom za napad po niskoj ceni.

Protivvazdušna odbrana protiv ovih dronova može biti skupa, jer projektili koji se koriste za presretanje mogu koštati milione dolara. Različite zemlje, poput Izraela, već rade na razvoju laserskih presretača koji bi mogli promeniti dinamiku borbe protiv dronova i raketa.

Međutim, trenutna tehnologija laser presretača ima svoja ograničenja i još uvek ne može potpuno zameniti tradicionalne rakete protivvazdušne odbrane. Dok se ne razvije tehnologija koja bi smanjila cenu neutralisanja dronova, sistemi protivvazdušne odbrane i dalje su delimičan odgovor na ovu pretnju.

Ofanzivne akcije uništavanja proizvodnih objekata, centara za skladištenje i lansirnih mesta dronova će ostati važan deo strategije za borbu protiv ove vrste pretnje. Sve dok se ne pronađu efikasni načini za suzbijanje napada dronova, ova tehnologija će nastaviti da predstavlja izazov za nacionalnu odbranu.