Dario Amodei, izvršni direktor startapa Antropik, nedavno je izneo kontroverznu procenu o budućnosti veštačke inteligencije (AI) u oblasti programiranja. Tokom događaja organizovanog od strane Saveta za spoljne odnose, Amodei je rekao da očekuje da će AI za samo godinu dana moći da piše sav kod koji se koristi u softveru. On je istakao da će veštačka inteligencija u narednih tri do šest meseci biti u stanju da generiše čak 90 odsto programskog koda.
Prema njegovim rečima, iako će u bliskoj budućnosti softverski programeri i dalje biti neophodni, njihova uloga će se promeniti. Ljudi će morati da obezbede smernice i uslove za AI modele. Amodei veruje da će AI sistemi postepeno preuzimati sve manje, ali važne aspekte programiranja, što će na kraju dovesti do situacije u kojoj će AI moći da obavlja sve zadatke koje trenutno obavljaju ljudi, i to u svim industrijama.
Amodei, koji je pre osnivanja Antropika radio u OpenAI-ju, osnovao je ovu kompaniju 2021. godine i od tada privukao značajne investicije od velikih tehnoloških kompanija poput Gugla i Amazona. Njegove tvrdnje o uticaju veštačke inteligencije nisu nova pojava. U nedavnom intervjuu za Njujork tajms, Amodei je istakao da ljudi još uvek ne prepoznaju pravi stepen uticaja koji AI može imati na njihove živote i sredstva za život.
On je naglasio da će u naredne dve godine javnost postati svesnija i rizika i koristi koje donosi veštačka inteligencija. Ova promena svesti mogla bi značajno uticati na način na koji se AI koristi i razvija u budućnosti.
Amodei nije jedini koji je skrenuo pažnju na potencijal veštačke inteligencije da zameni softverske programere. Gari Tan, predsednik i izvršni direktor startap inkubatora Y Combinator, takođe je potvrdio ovu tendenciju. Prema njegovim rečima, čak jedna četvrtina osnivača u zimskom ciklusu za 2025. godinu značajno se oslanja na AI za generisanje softverskog koda. Tan je naveo da će za 25 odsto startapa iz ovog ciklusa, čak 95 odsto linija koda biti generisano pomoću LLM modela (velikih jezičkih modela).
Pitanje uticaja veštačke inteligencije na tržište rada i ekonomiju takođe je u fokusu. Kristalina Georgieva, generalna direktorka Međunarodnog monetarnog fonda (MMF), naglasila je prošle godine da očekuje da će AI uticati na oko 40% globalnih poslova. U svom blog postu iz januara 2024. godine, Georgieva je ukazala na to da bi polovina ugroženih poslova mogla imati koristi od integracije AI, dok bi druga polovina mogla biti pogođena smanjenjem potražnje za radnom snagom. U najekstremnijim slučajevima, neki od ovih poslova bi mogli potpuno nestati.
Ova situacija otvara važna pitanja o budućnosti rada u svetu u kojem veštačka inteligencija igra sve veću ulogu. Postavlja se pitanje kako će se ljudi prilagoditi ovom novom okruženju i kako će se razvijati obrazovni programi i obuke kako bi se radnici pripremili za promene koje donosi AI.
U svetlu ovih predikcija, jasno je da će veštačka inteligencija nastaviti da menja način na koji radimo i komuniciramo. S obzirom na to da se tehnologija razvija brže nego ikada, od suštinske je važnosti da se svi akteri, od vlada do pojedinaca, pripreme za promene koje dolaze. Sa jedne strane, AI može doneti povećanje produktivnosti i efikasnosti, dok s druge strane može stvoriti izazove u vezi sa zapošljavanjem i ekonomskom stabilnošću.
S obzirom na sve ove aspekte, jasno je da je budućnost veštačke inteligencije u programiranju i šire još uvek neizvesna, ali i puna potencijala. Kako napredujemo ka ovom novom dobu, važno je da se fokusiramo na etičke i društvene implikacije koje dolaze sa razvojem AI, kako bismo osigurali da koristi od ove tehnologije budu ravnomerno raspoređene i da ne ostavimo nikoga iza sebe.
