Član Fiskalnog saveta Nikola Altiparmakov istakao je važnost rasta bruto domaćeg proizvoda (BDP) u Evropskoj uniji, koji iznosi 0,8 procenata, za Srbiju. On je ukazao na tešku situaciju u Nemačkoj, što može dodatno smanjiti mogućnosti za brži privredni razvoj Srbije. Altiparmakov je naveo da je jedan od glavnih problema srpske privrede zavisnost od stranih i velikih državnih investicija, koje su se u protekloj deceniji pokazale kao ključni pokretač rasta. Međutim, upozorio je da se ovi izvori sve više iscrpljuju, a strani investitori često plasiraju dividende van Srbije, što može dovesti do problema sa održivošću privrednog rasta.
On je istakao da su stranci privučeni profitom i da su već povukli oko četiri milijarde evra iz Srbije. „Uskoro će dividende biti veće od investicija, što će potpuno presušiti ovaj izvor rasta“, rekao je Altiparmakov, dodajući da je potrebna kvalitetna fiskalna konsolidacija koja će podstaknuti državna ulaganja.
Profesorka Ekonomskog fakulteta Univerziteta u Beogradu, Jelena Žarković, naglasila je da bi strane direktne investicije trebalo da budu usmerene ka modernijim sektorima i prerađivačkoj industriji, umesto da se većina ulaganja koncentrira na građevinarstvo, rudarstvo i trgovinu. Ona je primetila da sektor informacionih tehnologija i prerađivačka industrija u Srbiji doprinose rastu manje nego u zemljama Centralne Evrope.
Profesor Nebojša Savić sa Fakulteta za ekonomiju, finansije i administraciju (FEFA) ukazao je na potrebu za poboljšanjem ambijenta za ulaganje domaćeg kapitala. „Država bi trebalo da radi na poboljšanju poslovne klime i potrebna nam je veća inventivnost domaćeg sektora“, rekao je Savić.
U svetlu globalnih kretanja, posebno u vezi sa najavama američkog predsednika Donalda Trampa o uvođenju carina na robu iz Kine i EU, Žarković je izrazila zabrinutost da bi ti geopolitički događaji mogli dodatno pogoršati inflaciju. Kako je istakla, proterivanje migranata iz SAD može poskupeti radnu snagu, dok sankcije na rusku naftu mogu imati nove implikacije za Srbiju.
Ona je takođe ukazala na to da se globalni rast ove godine očekuje na nivou od 2,7 procenata, dok je pre krize 2008. godine rast bio veći od 4,0 procenata. Savić je dodao da su pandemija i geopolitičke promene dovele do prekida lanaca snabdevanja, što je uticalo na koncept hiperglobalizacije.
S obzirom na promene u globalnoj proizvodnji, Savić je naglasio da bi proizvođači automobila u Nemačkoj mogli tražiti komponente iz Srbije umesto iz Kine. „Evropa mora da obezbedi 800 milijardi evra da bi pratila SAD, jer je izgubila trku u inventivnosti“, rekao je Savić, dodajući da je potrebno vreme da se razviju novi talenti i tehnologije.
Žarković je, sa druge strane, ukazala na to da je EU već odgovorila na Trampove poteze sporazumima sa Merkosurom i Meksikom, što predstavlja potencijalno tržište od 700 miliona stanovnika. Ona je dodala da EU zaostaje za SAD samo u IT sektoru, dok je u drugim granama jednaka ili izjednačena sa Amerikom.
Kina, prema njenim rečima, ima svoj program koji se kreće u dva pravca: jedan se fokusira na globalizaciju i saradnju, dok se drugi orijentiše na premeštanje fabrika u zemlje poput Vijetnama i Meksika usled američkih sankcija. Ova situacija stvara dodatne izazove za Srbiju, koja se suočava sa potrebom za inovacijama i modernizacijom svog privrednog sektora kako bi ostala konkurentna na globalnoj sceni.
