Bivši državni sekretar MUP Srbije Dijana Hrkalović osuđena je na kaznu zatvora od 16 meseci, a nekadašnji načelnik Policijske uprave u Novom Sadu Milorad Šušnjić osuđen je na godinu dana zatvora zbog krivičnih dela trgovina uticajem i zloupotrebe službenog položaja. Dejan Milenković, bivši šef Službe za specijalne istražne metode, oslobođen je optužbi nakon skoro tri godine suđenja. Predsednica Krivičnog veća, Slađana Marković, obrazložila je presudu navodeći da su neke optužbe dokazane, ali da u slučaju Milenkovića nije bilo dovoljno dokaza za osudu. Sud je zaključio da Hrkalović i Šušnjić krivi za svoje postupke.
Hrkalović je optužena da je uticala na Milenkovića da ne dostavi izveštaj o analizi mobilnih telefona Veljka Belivuka u slučaju ubistva Vlastimira Miloševića. Sud je utvrdio da je Hrkalović naložila otvaranje fiktivne obrade nad kriminalcem Darkom Elezom, te da je Elez bio pod zaštitom, dok su optužbe Želimira Kreštalice zanemarene. Šušnjić je osuđen zbog zloupotrebe službenog položaja u vezi sa ovim slučajem.
Sud je također konstatovao da su neki policijski službenici, koji su pratili Eleza, bili pozivani na razgovore gde im je naređeno da prestanu sa praćenjem. Kreštalica je prijavljivao pretnje koje mu je uputio Elez, ali je policija zanemarivala te prijave. Javno tužilaštvo za organizovani kriminal tražilo je pet godina zatvora za Hrkalović, dve godine za Šušnjića i godinu dana za Milenkovića.
Ovim presudama završen je prvostepeni sudski postupak protiv troje nekadašnjih visokih funkcionera srpske policije nakon skoro tri godine suđenja. Predsednica sudijskog veća je izrekla presudu bez prisustva prvooptužene, što po zakonu nije obavezno. Sud je utvrdio da su neke optužbe dokazane, ali da u slučaju Milenkovića nije bilo dovoljno dokaza za osudu. Hrkalović i Milenković oslobođeni su optužbi kada je reč o operativnoj obradi „Mangusta“.
Operativna obrada „Kroše“ također je bila predmet suđenja, ali sud nije našao dovoljno dokaza protiv Milenkovića u vezi sa tim. Materijal je dostavljen Službi za borbu protiv korupcije, ali ne i odeljenju u Novom Sadu. U ovom slučaju je zabeležen susret tadašnjeg direktora „Srbijašuma“ Igora Braunovića sa određenim ljudima, uključujući oca tadašnjeg ministra policije Branka Stefanovića.
Presuda je izrečena nakon detaljnog razmatranja dokaza i svedočenja tokom skoro tri godine suđenja. Sud je zaključio da su Hrkalović i Šušnjić krivi za svoje postupke, dok je Milenković oslobođen optužbi. Javno tužilaštvo za organizovani kriminal tražilo je zatvorske kazne za ove bivše visoke funkcionere policije, a sud je donio konačnu odluku nakon pažljivog razmatranja svih činjenica u ovom složenom slučaju.
Presuda je važna jer pokazuje da niko nije iznad zakona, čak ni visoki funkcioneri policije. Sud je dokazao da su Hrkalović i Šušnjić krivi za zloupotrebu službenog položaja i trgovinu uticajem, te su osuđeni na zatvorske kazne. Ovim se potvrđuje vladavina prava i pravna odgovornost za sve građane, bez obzira na njihov položaj ili uticaj. Sudski postupak je bio temeljit i pravedan, a presuda je donesena na osnovu dokaza i svedočenja iznetih tokom suđenja.
