Dekan Rudarsko-geološkog fakulteta, Aleksandar Cvijetić, stao je u odbranu istraživanja litijuma i rudarenja u Srbiji, istakavši da je dobra vest što nije usvojen zakon o zabrani iskopavanja litijuma. On je naglasio da zabrana rudarenja litijuma ne postoji ni u jednoj državi sveta te da je važno postaviti granice prihvatljivosti kada su u pitanju novi projekti.

U razgovoru za Prvu televiziju, Cvijetić je istakao da struka mora da se suoči sa problemima i rizicima novih projekata, ali to ne sme biti razlog za odustajanje. On je izrazio svoje nezadovoljstvo argumentima koji se tiču prerade litijuma, ističući da se ne sme odustati od istraživanja ovog minerala.

Cvijetić je uporedio argumente za zabranu istraživanja litijuma sa argumentima za zabranu korišćenja aviona ili automobila, sugerirajući da bi to bio isti nelogičan pristup. On je naglasio da litijum ima važnu ulogu u savremenom društvu, posebno kada je reč o proizvodnji baterija za električne automobile i čuvanje obnovljive energije.

Ova izjava dekana Cvijetića dolazi u kontekstu nedavnih polemika u Srbiji oko istraživanja litijuma i mogućih ekoloških posledica. Mnogi ekolozi i aktivisti protive se rudarenju litijuma, tvrdeći da može dovesti do zagađenja vode i uništavanja prirodnog okruženja. Međutim, rudarska industrija u Srbiji tvrdi da se primenjuju najviši standardi zaštite životne sredine i da će ekološke posledice biti minimalne.

Cvijetić je istakao da je važno postojanje jasnih regulativa i kontrolnih mehanizama kako bi se obezbedila zaštita životne sredine i da je stručna javnost spremna da sarađuje sa vladom i drugim relevantnim organima u definisanju najboljih praksi.

Uprkos kontroverzama, rudarski sektor u Srbiji se razvija, a istraživanje litijuma može biti značajan korak ka diversifikaciji privrede i smanjenju zavisnosti od tradicionalnih industrija. Litijum se sve više koristi u proizvodnji mobilnih telefona, električnih vozila i drugih tehnoloških uređaja, što otvara nove mogućnosti za ekonomski razvoj.

Ipak, važno je napomenuti da zabrinutost za očuvanje prirodnih resursa i zaštitu životne sredine treba da bude prioritet u svim odlukama vezanim za rudarstvo i eksploataciju minerala. Neophodno je da se pronađe balans između ekonomskog napretka i zaštite prirode, kako bi se obezbedila održivost privrede i sačuvalo prirodno bogatstvo zemlje.

U svetlu ovih izazova, saradnja između struke, vlade, nevladinih organizacija i građana postaje ključna u definisanju dugoročne strategije za razvoj rudarstva u Srbiji. Važno je da se svi relevantni akteri uključe u dijalog i donošenje odluka kako bi se postigao balans između ekonomskih interesa i zaštite životne sredine.

Konačno, reči dekana Cvijetića ukazuju na potrebu za racionalnim pristupom kada su u pitanju kontroverzna pitanja kao što su rudarenje litijuma. Važno je da se stručnjaci, političari i građani aktivno uključe u debatu o ovim temama kako bi se pronašlo održivo rešenje koje će omogućiti ekonomski razvoj, ali i zaštitu životne sredine i prirodnih resursa.