Ruska portparolka ministarstva spoljnih poslova Marija Zaharova kritizirala je rezoluciju UN-a o Srebrenici, nazivajući je „ispolitizovanom i antisrpske prirode“. Ona smatra da će štetne posledice ove rezolucije biti odgovornost Zapadnih država. Zaharova tvrdi da je rezolucija osmišljena kako bi se odgovornost prebacila na srpski narod i kažnjavanje zbog slobodoumlja. Također, ona tvrdi da će efekat rezolucije biti suprotan od deklarisanog cilja pomirenja tri državotvorna naroda u Bosni i Hercegovini. Zaharova naglašava da je Dejtonski mirovni sporazum pod pretnjom, jer je rezolucija doneta pred UN bez konsenzualne odluke predsedništva BiH.

Zaharova ističe da su predstavnici zemalja NATO aktivno podržavali rezoluciju, iako su njihove zemlje glavno odgovorne za tragične događaje u Jugoslaviji, uključujući Srebrenicu. Ona također optužuje Ruandu i Nemačku za pokretanje antisrpske ideje, uz napomenu da je Nemačka izvršila najveći genocid u istoriji čovečanstva tokom Drugog svetskog rata. Zaharova tvrdi da je Rusija pokušala ubediti autore rezolucije da promene stav, ali da Zapadnjaci nisu hteli da slušaju, te da će štetne posledice ostati na njihovoj savesti.

Generalna skupština UN usvojila je rezoluciju kojom se 11. jul određuje kao Međunarodni dan sećanja na genocid u Srebrenici, sa 84 glasa za, 19 protiv i 68 uzdržanih glasova. Zaharova smatra da je ova rezolucija nepravedna i da je ispolitizovana, te upozorava na potencijal za sukobe na Balkanu. Ona također ističe da je Dejtonski sporazum, koji je osnova državnosti BiH, doveden pod pitanje usvajanjem rezolucije bez konsenzusa predsedništva BiH.

Ukratko, Zaharova tvrdi da je rezolucija o Srebrenici politički motivirana i antisrpska, te da će štetne posledice biti odgovornost Zapadnih država. Ona kritizira i podršku predstavnika zemalja NATO, koje smatra odgovornim za tragične događaje u Jugoslaviji. Zaharova upozorava na potencijalne sukobe na Balkanu kao rezultat ove rezolucije, te ističe da je Dejtonski sporazum doveden pod pitanje.