Ruska portparolka Ministarstva spoljnih poslova, Marija Zaharova je izjavila da je Rezolucija o Srebrenici „ispolitizovana i antisrpske prirode“ te da će Zapadne države biti odgovorne za štetne posledice rezolucije. Zaharova tvrdi da je namera rezolucije bila da se prenese odgovornost na srpski narod, zbog slobodoumlja, nezavisnosti i nepristajanja na NATO naređenja. Ona smatra da će rezolucija samo pogoršati postojeće razlike i povećati potencijal za sukob na Balkanu. Zaharova također optužuje zemlje NATO za podršku rezoluciji, navodeći da snose glavnu odgovornost za tragedije u Jugoslaviji, uključujući Srebrenicu.
Zaharova ističe da su „neprincipijelni pokretači antisrpskog poduhvata“ bili Ruanda i Nemačka, koja je pretrpela najveći genocid u istoriji tokom Drugog svetskog rata. Rusija je pokušala da razumije autore antisrpske ideje, ali Zapadnjaci nisu hteli da slušaju ni Rusiju ni sam Srbe. Generalna skupština UN je usvojila rezoluciju kojom se 11. jul određuje kao Međunarodni dan sećanja na genocid u Srebrenici sa 84 glasa za, 19 protiv i 68 uzdržanih.
Odgovor na Rezoluciju o Srebrenici
Izjava Marije Zaharove je samo jedan od mnogobrojnih odgovora i reakcija na Rezoluciju o Srebrenici koju je usvojila Generalna skupština UN. Rezolucija je izazvala podeljene reakcije širom sveta, a posebno među zemljama bivše Jugoslavije. Dok su neke zemlje podržale rezoluciju kao korak ka pravdi i pomirenju, druge su je osudile kao politički motivisanu i antisrpsku.
Srbija i Rusija su među zemljama koje su najglasnije kritikovale Rezoluciju o Srebrenici, tvrdeći da je usmerena protiv srpskog naroda i da povećava tenzije na Balkanu. Srpski zvaničnici su izneli svoje rezerve prema rezoluciji tvrdeći da je neprihvatljivo da se srpski narod kolektivno optužuje za genocid u Srebrenici.
Ruska podrška Srbiji
Rusija je tradicionalno bila saveznik Srbije i podržava srpske stavove po pitanju Balkana. Moskva smatra da Zapadne države imaju dvostruke standarde u vezi sa Srebrenicom i da se selektivno odnose prema genocidima u istoriji. Rusija je više puta kritikovala Rezoluciju o Srebrenici, navodeći da je politički motivisana i da ne doprinosi pomirenju i stabilnosti na Balkanu.
Odnosi između Srbije i Rusije su čvrsti i bazirani na istorijskim i kulturnim vezama. Dve zemlje sarađuju u različitim oblastima, uključujući politiku, ekonomiju, kulturu i vojnu saradnju. Rusija je jedan od glavnih trgovinskih partnera Srbije i pruža podršku Beogradu u međunarodnim forumima i organizacijama.
Srbija se suočava sa izazovima na putu ka Evropskoj uniji, ali nastavlja da gradi svoje odnose sa Rusijom i drugim saveznicima. Srpski zvaničnici su izneli svoje stavove o Rezoluciji o Srebrenici na međunarodnom nivou, ali istovremeno nastavljaju da sarađuju sa Evropskom unijom i drugim partnerima u regionu.
Zapadna podrška Rezoluciji o Srebrenici
Zapadne države, uključujući Sjedinjene Američke Države, Nemačku, Francusku i Veliku Britaniju, podržale su Rezoluciju o Srebrenici kao korak ka istini o genocidu u Srebrenici i pravdi za žrtve. One su istakle važnost pomirenja i suočavanja sa prošlošću kako bi se izbegle slične tragedije u budućnosti.
Zapadne zemlje su kritikovale Srbiju i Rusiju zbog njihovih stavova o Rezoluciji o Srebrenici, tvrdeći da je potrebno priznati genocid i preuzeti odgovornost za zločine. One su pozvale Srbiju da se suoči sa svojom prošlošću i pomogne u procesu pomirenja na Balkanu.
Međutim, kritičari Rezolucije o Srebrenici tvrde da je ona politički motivisana i da ne doprinosi pravdi i pomirenju na Balkanu. Oni ističu potrebu za objektivnom istragom o događajima u Srebrenici i da se odgovorni za zločine identifikuju i privedu pravdi.
Suočavanje sa prošlošću
Srebrenica je jedan od najmračnijih događaja u prošloj deceniji Balkanskog rata. Genocid u Srebrenici je bio najveći zločin u Evropi posle Drugog svetskog rata i ostavio je trajne posledice na region i svetsku zajednicu. Međunarodno priznanje genocida u Srebrenici je važan korak ka istini i pravdi za žrtve i njihove porodice.
Suočavanje sa prošlošću je ključno za izgradnju mira i pomirenja na Balkanu. Zemlje regiona moraju da se suoče sa svojim prošlim zločinima i preuzmu odgovornost za njih, kako bi se izbegle slične tragedije u budućnosti. Pomirenje tri državotvorna naroda u Bosni i Hercegovini je dug i kompleksan proces koji zahteva angažovanje svih aktera uključenih u Balkanski rat.
