Skupština Crne Gore je prošle godine donela odluku o prestanku funkcije sudiji Dragani Đuranović, što je izazvalo brojne kontroverze i oštru reakciju opozicije. Opozicija je nekoliko meseci blokirala rad parlamenta, a njihova vraćanja u Skupštinu uslovljena je dogovorom sa premijerom Milojkom Spajićem da se pošalje zahtev Venecijanskoj komisiji. Međutim, zahtev koji je juče trebao da bude upućen Venecijanskoj komisiji i koji se odnosi na postupanje Skupštine u ovom slučaju je „zakočio“ u Podgorici.
Jedan od ključnih sastavljača zahteva za Venecijansku komisiju, advokat Miloš Vukčević, naglasio je da je došlo do nesuglasica sa ministrom pravde Bojanom Božovićem. Ove nesuglasice se pretežno odnose na broj pitanja koja bi trebala biti uključena u zahtev. Vukčević smatra da je u ovom „spornom slučaju“ došlo do kršenja Ustava, posebno u proceduralnom delu.
Prema njegovim rečima, najvažniji deo ove situacije je u tome što je Ustavni odbor, na neki način, preuzeo nadležnost Ustavnog suda. Ustavni sud većinski smatra da se prestanak rada sudija reguliše prema zakonu o radu. S druge strane, Sudski savet je imao drugačije mišljenje, ali Vukčević ističe da to nije ključno, jer je stav Ustavnog suda ono što treba poštovati. Ukazuje na to da je ključno da Venecijanska komisija utvrdi da je došlo do formalne neustavnosti i da je na političkim akterima da poštuju tu preporuku.
Ovaj slučaj ima značajne pravne i političke posledice za Crnu Goru, s obzirom na to da se radi o instituciji koja se smatra vrhunskim autoritetom u oblasti ustavnog prava. Venecijanska komisija, kao savetodavno telo Saveta Evrope, ima zadatak da pruži stručne savete i preporuke o pitanjima koja se tiču ustavnog poretka, ljudskih prava i demokratije. Njihovo mišljenje o ovom slučaju će biti od velike važnosti i može imati dalekosežne posledice po pravosudni sistem i političku stabilnost u zemlji.
Uz to, važno je napomenuti da su ovakvi zahtevi i konsultacije sa Venecijanskom komisijom deo šireg procesa reforme pravosudnog sistema u Crnoj Gori. Ove reforme su neophodne kako bi se obezbedila nezavisnost pravosudnih institucija i povratilo poverenje građana u pravosudni sistem. U ovom kontekstu, transparentnost i usklađenost sa međunarodnim standardima su ključni za postizanje ovih ciljeva.
Osim toga, situacija oko Dragane Đuranović odražava šire političke sukobe unutar Crne Gore, gde su odnosi između vlasti i opozicije često napeti. Opozicija je često kritikovala vladajuću koaliciju za pokušaje da utiče na pravosudne institucije, dok vlast tvrdi da se trudi da reformiše pravosudni sistem i obezbedi pravdu za sve građane.
Budućnost ovog slučaja zavisi od daljih pregovora između političkih aktera, kao i od odluka Venecijanske komisije. Premijer Spajić je najavio da će zahtev biti upućen kada se postigne saglasnost oko formulacije pitanja, što ukazuje na to da su politički dogovori i dalje ključni faktor u rešavanju ovog problema.
U ovom trenutku, svi akteri u Crnoj Gori pažljivo prate razvoj događaja, jer rešenja koja će biti pronađena u ovom slučaju mogu imati dugoročne posledice ne samo za pravosudni sistem, već i za celokupnu političku klimu u zemlji. S obzirom na to da su pravosudne institucije temelj demokratije, njihova nezavisnost i funkcionalnost su od ključne važnosti za održavanje vladavine prava i zaštitu ljudskih prava u Crnoj Gori.
