Ruski ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov istakao je tokom konferencije za novinare u Moskvi da su Rusija i Srbija dogovorile nastavak zajedničkog rada kako bi zaštitile svoje interese u Naftnoj industriji Srbije (NIS). Lavrov je naglasio da se suočavaju sa izazovima koje nameću zapadne zemlje, koje pokušavaju da ometaju rad NIS-a kroz sankcije. Ove sankcije su uvedene od strane Sjedinjenih Država zbog vlasničkog udela ruske kompanije Gasprom njeft u NIS-u, s ciljem da se spreči korišćenje prihoda od energetike za rat u Ukrajini.
Gasprom njeft i Gasprom poseduju većinski paket akcija u NIS-u, koji iznosi 56,15 procenata, dok Srbija ima gotovo trećinu udela. Lavrov je naglasio da je Rusija najveći snabdevač prirodnog gasa Srbiji, pokrivajući do 85 procenata potražnje za ovim energentom. On je dodao da su Rusija i Srbija u stalnoj saradnji i da su se dogovorili da ne dozvole da njihovi zajednički interesi budu ugroženi.
Ruski ministar je takođe kritikovao zapadne zemlje zbog njihovog mešanja u unutrašnje političke procese Srbije, istakavši da je Beograd ključni faktor regionalne stabilnosti. Lavrov je rekao da Rusija podržava Srbiju u zaštiti njenih interesa, posebno kada je reč o Kosovu, naglašavajući važnost Rezolucije 1244.
Marko Đurić, ministar spoljnih poslova Srbije, zahvalio je Rusiji na dugogodišnjem prijateljstvu i podršci. On je istakao da je za Srbiju ključno da može da računa na Rusiju u vezi sa sigurnim snabdevanjem prirodnim gasom. Đurić je naglasio da Srbija ne podržava sankcije i da je prioritet da građani Srbije ne trpe posledice ovih mera.
Naftna industrija Srbije (NIS) je podnela zahtev Odeljenju za kontrolu strane imovine Sjedinjenih Američkih Država za odlaganje sankcija dok se ne reše vlasnički odnosi u kompaniji. Predsednik Srbije Aleksandar Vučić osvrnuo se na ovu temu, rekavši da se čeka odgovor na zahtev.
Đurić je takođe naglasio da Srbija nastavlja svoj evropski put, ali da neće zaboraviti svoja tradicionalna prijateljstva, uključujući odnose sa Rusijom. On je istakao da će Srbija nastaviti da razvija konstruktivne odnose sa svim državama u međunarodnoj zajednici.
Srbija je, uz Belorusiju, jedina evropska zemlja koja nije uvela sankcije Rusiji zbog invazije na Ukrajinu. Ova situacija ukazuje na složen odnos Srbije i Rusije, kao i na izazove s kojima se Srbija suočava na svom putu ka Evropskoj uniji.
U poslednjim godinama, energetska saradnja između Srbije i Rusije postala je ključna tema. Srbija zavisi od ruskog gasa, a Lavrov je naglasio da su njihove veze u ovoj oblasti veoma važne. Rusija se smatra sigurnim partnerom za Srbiju, posebno u kontekstu trenutnih geopolitičkih tenzija.
Lavrov je naglasio da Rusija neće dozvoliti da se njeni interesi ugroze i da će nastaviti da pruža podršku Srbiji. Ova izjava dolazi u trenutku kada su odnosi između Rusije i Zapada na najnižem nivou, a Srbija se suočava sa pritiscima da se pridruži sankcijama protiv Rusije.
S obzirom na ovu situaciju, Srbija se nalazi na raskrsnici, gde mora da balansira između svojih tradicionalnih savezništava i evropskih integracija. Dok se nastavlja dijalog između Beograda i Moskve, jasno je da će energetska politika ostati centralna tačka saradnje između dve zemlje.
U zaključku, saradnja između Srbije i Rusije, posebno u oblasti energetike, suočava se sa izazovima, ali i dalje ostaje ključna za obe strane. Očekuje se da će se dijalog nastaviti kako bi se pronašla rešenja koja bi zadovoljila interese oba partnera, bez obzira na pritiske iz međunarodne zajednice.
