Ajkule su fascinantna bića koja se razlikuju od drugih riba po mnogim karakteristikama. Postoji najmanje 500 poznatih vrsta ajkula koje nastanjuju sve okeane sveta, ali mnoge informacije o njima ostaju nepoznate široj javnosti. Ove ribe pripadaju grupi poznatoj kao „elasmobranchs“, što znači da su njihovi skeleti napravljeni od hrskavog tkiva, a ne od kostiju. Ovaj hrskavi skelet je lakši i omogućava im brže plivanje, dok velika jetra puna ulja visoke gustine dodatno poboljšava njihovu plivačku sposobnost.
Iako ajkule nemaju kosti, one mogu postati fosili. Tokom rasta, većina ajkula skladišti kalcijum u svom skeletu, što im pomaže da se ojačaju. Osušene vilice ajkula su čvrste i teške, a njihova struktura podseća na kosti. Ove soli omogućavaju većini skeleta ajkula da postanu fosili.
Pored toga, ajkule su poznate po izvanrednom vidu. Mnoge vrste mogu da vide u uslovima slabog svetla i da razlikuju različite boje, zahvaljujući reflektivnom sloju tkiva u zadnjem delu očiju, što im omogućava jasnu viziju u mraku. Osim toga, ajkule poseduju specijalne receptore blizu nosa, očiju i usta, koji im pomažu da detektuju elektromagnetna polja i promene temperature u okeanu.
Koža ajkula ima teksturu sličnu brusnom papiru, jer se sastoji od mikroskopskih struktura koje podsećaju na ljuske. Te ljuske su usmerene prema repu, što smanjuje trenje dok plivaju. Kada se ajkula okrene na leđa, ulazi u stanje koje se naziva tonijska ukočenost, što se često primećuje kada naučnici rade na njima u vodi.
Ajkule postoje već stotinama miliona godina, a fosili pronađeni u Australiji i Sjedinjenim Američkim Državama sugerišu da su se prvi put pojavile pre oko 455 miliona godina. Njihova starost određuje se na osnovu prstenova na pršljenovima, koji su slični prstenovima na drvetu. Međutim, nova istraživanja pokazuju da ova metoda nije uvek tačna, pa naučnici moraju proučavati svaku vrstu prema njenoj veličini.
Svaki uzorak kit ajkule je jedinstven, s tim što kit ajkule mogu dostići dužinu do 12,2 metra i težinu do 40 tona. Različite vrste ajkula imaju i različite zube; na primer, mako ajkule imaju oštre zube, dok bele ajkule imaju trokutaste, naoštrene zube. Tokom svog života, ajkula može da promeni čak 35.000 zuba.
Ajkule se razlikuju i u svojim reproduktivnim metodama. Neke vrste polažu jaja, dok druge rađaju mladunce, a zabeleženi su i slučajevi partenogeneze, gde se ženke razmnožavaju bez učešća mužjaka. Ove karakteristike čine ajkule jednim od najinteresantnijih stvorenja u morskom svetu, a istraživanje njihovog ponašanja i biologije nastavlja da privlači pažnju naučnika i ljubitelja prirode.
