Zapadni zvaničnici izrazili su podršku ideji o konfiskaciji ruske imovine u vrednosti od 300 milijardi dolara u pomoć Ukrajini, ali istovremeno upozorili da je ključno da se pristupi detaljima ove ideje. Takođe, ističu da konfiskacija imovine nije rešenje za ekonomske izazove sa kojima se Ukrajina suočava.
Ovo pitanje postalo je aktuelno nakon što je predsednik Vladimir Putin poslao trupe u Ukrajinu 2022. godine, nakon čega su Sjedinjene Države i njihovi saveznici zabranili transakcije sa ruskom centralnom bankom i ministarstvom finansija, što je rezultiralo blokiranom imovinom vrednom oko 300 milijardi dolara.
Zemlje članice G7 razmatraju mogućnost konfiskacije zamrznute ruske imovine, ali postoji zabrinutost zbog pravnog presedana, načina konfiskacije i potencijalnog uticaja na centralnu banku. U međuvremenu, Rusija je upozorila da će, ukoliko dođe do konfiskacije, zapleniti američku, evropsku i drugu imovinu kao odgovor.
Ukrajina se suočava sa velikim ekonomskim izazovima zbog budžetskog deficita, dok njene dve najveće saveznice – SAD i EU – još uvek ne uspevaju da postignu konsenzus po pitanju obezbeđivanja dodatne pomoći. Bez podrške do početka februara, to bi moglo ugroziti napredak koji je Ukrajina postigla u borbi protiv inflacije.
Sastanak američkog državnog sekretara Entonija Blinkena i ukrajinskog predsednika Volodimira Zelenskog na Svetskom ekonomskom forumu u Davosu fokusirao se na podršku Ukrajini. Blinken je istakao odlučnost SAD-a da podrži Ukrajinu i blisku saradnju sa Kongresom kako bi se to ostvarilo. Međunarodni monetarni fond (MMF) je takođe pozitivno ocenio otpornost ukrajinske ekonomije, ali istovremeno istakao teškoće sa kojima se zemlja suočava.
U Ukrajini je došlo do značajnog oporavka nakon početka rata 2022. godine, ali se i dalje suočava sa visokim budžetskim deficitom. Zemlja očekuje donatorsku pomoć od SAD-a i EU, ali je situacija neizvesna. Lideri EU nisu uspeli da se dogovore oko četvorogodišnjeg paketa pomoći od 52 milijarde dolara, a u Vašingtonu je situacija takođe neizvesna zbog uslovljavanja pomoći za Ukrajinu stranim političkim pitanjima.
U međuvremenu, Rusija je upozorila da bi državnost Ukrajine mogla pretrpeti „nepopravljiv udarac“ ako se rat nastavi po dosadašnjim obrascima. Noćni raketni napadi na Harkov, drugi po veličini grad u Ukrajini, uzrokovali su značajnu štetu stambenim zgradama i ranili 17 ljudi.
Civilne žrtve sukoba u Ukrajini naglo su porasle proteklih nedelja, što je dodatno pogoršalo situaciju u zemlji. Uz to, intenzivni raketni napadi širom Ukrajine dodatno opterećuju zemlju i njen narod.
Ovo je situacija koja zahteva hitnu međunarodnu pažnju i podršku kako bi se osigurala ekonomska stabilnost i mir za Ukrajinu. Vlade zapadnih država, kao i međunarodne organizacije poput MMF-a, trebaju da nastave da podržavaju Ukrajinu i pokušaju da pronađu održiva rešenja za prevazilaženje ekonomskih i bezbednosnih izazova sa kojima se zemlja suočava. Ovaj napor zahteva koordinisane akcije i saradnju svih učesnika kako bi se osigurala bolja budućnost za Ukrajinu i njene građane.
