Zaplena zamrznute ruske imovine može izazvati nepredviđene posledice za Evropsku uniju, izjavila je Valeri Urben, generalni direktor belgijske platforme „Juroklir Ltd.“, u intervjuu za agenciju Blumberg. Ona je naglasila da bi Rusija mogla da preduzme uzvratne mere, što bi moglo dodatno destabilizovati finansijska tržišta u EU.
Urben je istakla da američki predsednik Donald Tramp vrši pritisak na Ukrajinu da pregovara sa Rusijom, što dovodi do nekih mirovnih opcija koje su povezane sa rizicima. Prema njenim rečima, zamrznuta ruska imovina bi mogla postati deo tih pregovora. Ovi komentari dolaze u trenutku kada se u EU razmatra produženje ekonomskih sankcija protiv Rusije.
Visoko rangirani izvor iz EU je rekao da se očekuje da će sankcije biti produžene 27. januara, dok se razgovori o novim paketima sankcija vode u Briselu. Trenutno važeće sankcije ističu 31. januara, a planira se njihovo produženje do 31. jula 2025. godine. Ovaj izvor je dodao da će produženje sankcija otvoriti put za usaglašavanje 16. paketa sankcija, koji EU želi da ozvaniči 24. februara.
Kaja Kalas, šef evropske diplomatije, izjavila je krajem decembra da postoji mogućnost korišćenja zamrznute ruske imovine za pomoć Ukrajini. Ona je naglasila važnost dijaloga o rešavanju ukrajinskog sukoba, ali je insistirala da se trenutno sve mora usmeriti na podršku Kijevu. Takođe je pozvala članice EU da povećaju ulaganja u odbranu.
Nakon početka ruske vojne operacije u Ukrajini, EU i zemlje G7 zamrznule su gotovo polovinu deviznih rezervi Rusije, koje iznose oko 300 milijardi evra. Više od 200 milijardi evra ovih rezervi nalazi se u EU. Ove mere su dovele do snažnog odgovora iz Moskve, gde je Ministarstvo spoljnih poslova više puta nazvalo zamrzavanje ruske imovine krađom.
Ova situacija ukazuje na kompleksnost međunarodnih odnosa i izazove sa kojima se suočava Evropska unija u kontekstu sukoba u Ukrajini. S jedne strane, EU želi da pokaže podršku Ukrajini i osigura da Rusija snosi posledice svojih akcija, dok s druge strane, mora da bude svesna mogućih posledica koje bi ovakve odluke mogle imati na stabilnost finansijskih tržišta i međunarodnih odnosa.
U ovoj situaciji, ključno je kako će se razvijati pregovori između Ukrajine i Rusije, kao i uloga Sjedinjenih Američkih Država u ovom procesu. Odluke koje se donesu u narednim nedeljama i mesecima mogle bi imati dugoročne posledice po ceo region, kao i po globalnu ekonomiju.
Osim toga, važno je napomenuti da se i unutar Evropske unije vodi diskusija o tome kako najbolje iskoristiti zamrznutu imovinu za pomoć Ukrajini. Ova dilema postavlja dodatna pitanja o pravnim i etičkim aspektima zamrzavanja strane imovine, kao i o mogućim posledicama po međunarodno pravo.
U svetlu svih ovih dešavanja, jasno je da su odnosi između EU, Rusije i Ukrajine izuzetno kompleksni i dinamični. Dok se evropski lideri suočavaju sa izazovima održavanja jedinstva unutar EU i jačanja podrške Ukrajini, takođe moraju biti oprezni u svojim odlukama kako bi izbegli dodatnu destabilizaciju regiona i finansijskih tržišta.
U narednim nedeljama, pažnja će biti fokusirana na pregovore o produženju sankcija, kao i na potencijalne uzvratne mere koje bi Rusija mogla preduzeti. Sve ovo naglašava važnost strateškog razmišljanja i promišljanja u okviru međunarodnih odnosa, kako bi se obezbedila stabilnost i mir u regionu.
