Rudarstvo je veoma važno za globalnu ekonomiju i ekonomsku konkurentnost pojedinih zemalja, jer stvara ključne sirovine za osnovne proizvode na koje se ljudi oslanjaju u svakodnevnom životu. Kritične sirovine poput bakra i litijuma su najtraženije sirovine u današnjoj globalnoj ekonomiji, a trendovi ukazuju na nastavak rasta potražnje za ovim sirovinama zbog zelene tranzicije i novih tehnologija. Srbija ima značajne rezerve obe sirovine, ali je važno da se primene najviši međunarodni standardi odgovornog rudarstva.

Potražnja za sirovinama poput bakra i litijuma se povećava zbog potrebe za novim tehnologijama, zelenom tranzicijom i brojnim granama savremene industrije. Bakar se koristi za proizvodnju mikročipova, solarnih panela, električnih baterija i vetrogeneratora, dok litijum potreban za baterije električnih automobila. Kineske investicije u srpski bakar su jedne od najvećih u istoriji zemlje, a litijumski projekat „Jadar“ bi bio najveća grinfild investicija u Srbiji sa značajnim ekonomskim efektima. Eksploatacija ovih minerala donosi velike ekonomske dobiti i nove investicije.

Rudarske kompanije moraju da paze na svoj odnos prema životnoj sredini i prate ekološke standarde kako bi minimizovale rizik. Skandinavske zemlje kao što su Švedska, Finska i Norveška predstavljaju zlatni standard u odgovornom rudarstvu. Zelena tranzicija zahteva upotrebu sirovina koje su danas neophodne za ekološku budućnost, poput bakra i litijuma. Nemačka planira da zabrani prodaju benzinskih i dizel vozila do 2035. godine, što stvara veću potražnju za litijumom u EU.

Rudarstvo u Srbiji treba da se poveže sa svetskim lancima snabdevanja kako bi imalo siguran plasman i učešće u proizvodnji traženih dobara. Izvozni potencijal sirovina ima najveću vrednost, a evropsko tržište se postavlja kao centralna prilika za plasman i liberalizovanu trgovinu.