Nakon što je američka administracija odlučila da stavi Naftnu industriju Srbije (NIS) pod sankcije, javnost u Srbiji sada s nestrpljenjem očekuje dalji razvoj situacije i razmišlja o mogućim opcijama za rešavanje problema. Stručnjaci iz ove oblasti analiziraju zašto su sankcije uvedene baš sada, ko je glavna meta ovih sankcija, da li postoji mogućnost nestašice energenata i kako se iz krizne situacije može izaći.
Miodrag Kapor, stručnjak za energetsku politiku, smatra da je odluka o sankcijama bila očekivana, ali se postavlja pitanje zašto se nisu dogodile ranije. On ističe da postoji jaz između američkih demokrata i republikanaca, te da ove odluke predstavljaju napor odlazeće administracije da oteža Trampu donošenje odluka koje su u suprotnosti sa liberalnim poretkom.
S druge strane, Miloš Zdravković, stručnjak za energetiku, izražava neprijatno iznenađenje obrazloženjem američke administracije za uvođenje sankcija NIS-u. On smatra da sankcionisanje NIS-a nema veze sa ratom u Ukrajini i ističe da su posledice ovih sankcija pogubne po građane Srbije. Zdravković ukazuje na ugovor NIS-a sa hrvatskim naftovodom JANAF i navodi da sankcije neće značajno uticati na prihode Kremlja.
Goran Radosavljević, profesor na Univerzitetu FEFA, ističe da su ove sankcije signal da američka administracija želi da zacementira odnose sa Rusijom i da se oseti trenutak da se sankcije prošire. On analizira moguće alternative za Srbiju, kao što su dogovor da ruska strana izađe iz vlasništva NIS-a, prodaja NIS-a trećoj strani ili čak nacionalizacija kompanije kao ekstremna mera. Radosavljević upozorava da Srbija bi vrlo brzo mogla osetiti posledice ovih sankcija, u vidu nestašice goriva i rasta cena.
Stručnjaci upozoravaju da je važno da Srbija pronađe brzo rešenje za ovu kriznu situaciju kako bi izbegla ozbiljne posledice po građane i privredu. Sankcije NIS-u mogu dovesti do poremećaja u snabdevanju energentima i rastu cena, te je neophodno da država preduzme adekvatne mere kako bi zaštitila svoje građane. Očekuje se da će pregovori između Srbije, Rusije i SAD biti ključni za rešavanje ove krize.
