Prošlog 1. novembra 2024. godine, na železničkoj stanici u Novom Sadu, došlo je do tragične nesreće kada je nadstrešnica pala, usmrtivši 15 osoba i teže povredivši dvoje. Ovaj incident je pokrenuo višestruke pravne postupke, a istragu vode čak tri tužilaštva u Srbiji: Više tužilaštvo u Novom Sadu, Više tužilaštvo u Beogradu i Tužilaštvo za organizovani kriminal. Ovo rasplinjavanje slučaja na više instanci zbunjuje javnost, koja se pita zašto nije moguće objediniti postupke u jednom tužilaštvu, posebno u onom u Novom Sadu, gde se nesreća i dogodila.
Advokat Vladimir Gajić, koji je detaljno upoznat s ovim slučajem, objašnjava kako se situacija razvijala. Prema njegovim rečima, jedan od branilaca je 23. decembra 2024. godine podneo krivičnu prijavu protiv sedam osoba, koje su bile uključene u tehnički prijem rekonstruisane železničke stanice. Ove osobe su bile odgovorne za izdavanje probne dozvole za rad stanice na godinu dana. Među prijavljenima je i Slobodanka Katanić, menadžer za razvoj investicija u preduzeću „Infrastrukture železnice“, koja je radila sa kineskom firmom na primopredaji radova. Međutim, Više tužilaštvo u Novom Sadu je odbacilo ovu krivičnu prijavu istog dana kada je optužnica podignuta protiv 13 osoba zbog pada nadstrešnice, bez objašnjenja zašto je prijava odbijena.
Gajić je dalje naveo da je krivična prijava predata Višem tužilaštvu u Beogradu, koje je utvrdilo svoju nadležnost jer su sedišta firmi koje su obavljale tehnički pregled i „Infrastruktura železnice“ bila u Beogradu. On smatra da bi zbog propusta u istrazi, tužba iz Novog Sada mogla biti vraćena na doradu i dopunu.
Prema Gajiću, glavni problem je što su nadležni organi otvorili istragu protiv pet osoba, a samo tri su optužene, dok veštačenje nije ukazalo na prave krivce. Stručnjaci iz građevinske oblasti, koji su bili odgovorni za sigurnost objekta, nisu bili obuhvaćeni istragom. Gajić naglašava da je neophodno identifikovati prave uzroke pada nadstrešnice, umesto da se fokusiraju na osobe koje nemaju stručnu odgovornost.
Istraga je dodatno zakomplikovana kada je vrhovni tužilac Zagorka Dolovac odlučila da predmet preda Tužilaštvu za organizovani kriminal, koje nije nadležno za slučajeve gde osumnjičeni nisu lica imenovana od strane Vlade Srbije ili Skupštine. Ovo je dodatno usporilo proces, jer TOK trenutno samo radi finansijsku predistragu.
Gajić izražava zabrinutost zbog načina na koji se vodi istraga i smatra da Dolovac svojim postupcima ometa pravdu i dovodi do konfuzije. On veruje da bi sve istrage vezane za nadstrešnicu trebalo objediniti u jedno tužilaštvo, kako bi se postigla koherentnost i efikasnost u procesu.
Još jedan ozbiljan problem koji je otkriven tokom istrage je nedostatak originalnog projekta za rekonstrukciju železničke stanice, koji je izgrađen 1964. godine. Kada je tražen od Istorijskog arhiva u Novom Sadu i Zavoda za zaštitu spomenika, odgovoreno je da ga nemaju. Međutim, nakon pada nadstrešnice, projekat je pronađen u Zavodu. Takođe, pre rekonstrukcije nije urađen elaborat o stanju konstrukcije stanice, a Republička reviziona komisija je donela odluku da elaborat nije potreban. Nakon tragičnog incidenta, urađeno je ispitivanje materijala, koje je otkrilo da je konstrukcija bila znatno oslabljena.
Na pitanje o razlici u postupanju različitih tužilaštava, Gajić je izrazio sumnju i naglasio da nikada nije video ovakvu situaciju u svojoj 33-godišnjoj karijeri. Ova situacija izaziva zabrinutost ne samo zbog tragičnih posledica, već i zbog načina na koji se pravda sprovodi u Srbiji. Sve ovo ukazuje na potrebu za većom odgovornošću i transparentnošću u radu pravosudnih institucija, kako bi se sprečile slične tragedije u budućnosti.
