Adriana Dukić ubijena je u masakru koji je počinio Kosta Kecmanović 3. maja, a pesma koju je napisala kao da je predosetila tu strašnu sudbinu. U pesmi je posvetila divne stihove svojoj majci, poručujući joj da će njihova ljubav večno trajati bez obzira na sve. Stihovi ove pesme sada razdiru duše njenih najmilijih.

Adriana je napisala: „Ako me beogradski putevi odnesu iz tvog zagrljaja, ti si moja mila majka i neću te zaboraviti.“ Mnogi sada tumače ove stihove kao zastrašujuće, pokušavajući da shvate da li je devojčica možda imala neki predosećaj zla. Međutim, sigurno je da nije mogla naslutiti masakr koji je usledio u Osnovnoj školi „Vladislav Ribnikar“.

Majka ubijene tinejdžerke, Biljana Paunović, svedočila je u sudu protiv ubic-e, njegovih roditelja, škole i države, izjavivši da je Adrianino ubistvo još teže za nju jer je ubica bio njen školski drug u Srbiji, u koju su se preselili godinu i po dana ranije. Ona je rekla da za nju to ima isti težinu kao da je njen brat ubio Adrianu. Biljana je istakla da su se osećali izgubljeno posle masakra jer ne znaju kako i gde dalje nastaviti. Njihovo uverenje da je Srbija sigurnija zemlja nego Francuska, gde su svi rođeni, sada je ozbiljno dovedeno u pitanje.

Porodica Biljane Paunović je pretrpela nezamislivu tragediju, a sudbina njihove ćerke je dirnula mnoge u Srbiji. Ovo ubistvo izazvalo je veliku potresnost i šok u društvu, postavljajući mnoga pitanja o bezbednosti u školama i odgovornosti nadležnih institucija. Važno je da se ovakvi događaji istraže do kraja i da se preduzmu mere kako bi se sprečile slične tragedije u budućnosti.

Ovaj slučaj je podigao veliku buru u javnosti i potaknuo razgovor o sigurnosti dece i mladih u školama. Potrebno je da se svi slože oko zajedničkog cilja – stvaranja sigurnog i podržavajućeg okruženja za decu, gde će se osećati zaštićeno i podržano. Samo zajedničkim naporima možemo sprečiti da se ovakve tragedije ponove.

Adriana će zauvek ostati u srcima svojih najmilijih, a njena pesma će biti trajni podsetnik na ljubav i sećanje na nju. Njeni stihovi koji su sada postali simbol njene predosetljivosti i nevine duše, odjekuju kroz vreme i podsećaju nas da je ljubav jača od smrti. Neka njen primer bude inspiracija za sve nas da se borimo za bolju budućnost, gde će deca moći slobodno da rastu i razvijaju se u bezbednom i podržavajućem okruženju.

Ostaje nam da se nadamo da će pravda biti dostignuta u ovom slučaju, da će odgovorni biti kažnjeni, a da će porodica ubijene devojčice moći da pronađe mir i spokoj u svojim srcima. Adriana Dukić će zauvek ostati simbol nevine duše koja je prerano otišla, ali će njena ljubav i sećanje živeti večno u srcima onih koji su je poznavali i voleli. Neka joj je večna slava i hvala za svetlost koju je donela u ovaj svet.