I dalje pričamo o problemu sa kočionim sistemom koji je doveo do povlačenja velikog broja vozila renomiranog svetskog proizvođača iz premijum segmenta. Ovaj potez je izazvan mogućnošću otkazivanja kočnica, a informacije o ovom problemu su se pre svega pojavile u inostranim medijima, dok kod nas nije bilo zvaničnih obaveštenja od strane ovlašćenog uvoznika. Ovo postavlja pitanje o obavezama uvoznika u vezi sa obaveštavanjem potrošača o tehničkim problemima koji mogu ugroziti bezbednost.
Uvoznik vozila ima zakonske obaveze koje se tiču informisanja potrošača o potencijalnim rizicima. Prema Zakonu o opštoj bezbednosti proizvoda, proizvođači i uvoznici mogu snositi ozbiljne kazne ako ne obaveštavaju potrošače ili ne povuku opasne proizvode. Kazne se kreću od 500.000 do 3.000.000 dinara za pravna lica, dok distributeri mogu biti kažnjeni sa 300.000 do 3.000.000 dinara ukoliko isporuče ili učine dostupnim nebezbedan proizvod. Ove kazne se takođe odnose na odgovorna lica unutar pravnog lica, kao što su direktori.
Pored toga, Zakon o zaštiti potrošača zabranjuje nepoštene poslovne prakse, uključujući obmanjujuće informacije o proizvodima. Kazne za obmanjujuće poslovanje takođe su značajne, sa kaznama do 2.000.000 dinara za pravna lica.
Osim poslovnih kazni, postoji i krivična odgovornost. U slučaju da se utvrdi da je neko svesno obmanjivao potrošače o sigurnosti proizvoda, to može dovesti do krivičnog dela prevare, koje se kažnjava zatvorom do deset godina. Takođe, ako dođe do nezgode zbog problema sa kočnicama, može se smatrati da je ugrožena opšta bezbednost.
Zakon o odgovornosti pravnih lica za krivična dela može takođe obuhvatiti odgovornost uvoznika ili distributera, ukoliko su njihovi zaposleni učestvovali u krivičnom delu. Kazne za pravna lica mogu dostići 20.000.000 dinara, a mogu se izreći i mere zabrane obavljanja delatnosti.
Odgovornost ne leži samo na uvoznicima i distributerima, već i na državnim organima koji su obavezni da obezbede javnu bezbednost. Ukoliko nadležni organi ne reaguju na vreme, to može dovesti do ozbiljnih posledica po građane, ne samo po kupce vozila.
U slučaju nepružanja relevantnih informacija, mogu se dogoditi prekršaji po više zakona. Prekršaji se mogu procesuirati kao posebni slučajevi, a kazne se mogu zbrajati. Svaka radnja koja dovodi do obmanjivanja potrošača može se smatrati posebnim prekršajem.
U ovom kontekstu, važno je napomenuti da je obmanjivanje potrošača ozbiljna stvar. Ukoliko se dokaže da je neko svesno prećutao bitne informacije, može se smatrati da je došlo do prevare. Prevara može dovesti do poništavanja ugovora i naknade štete.
Na kraju, apelujem na sve aktere na tržištu da preuzmu odgovornost i ispune svoje obaveze prema potrošačima. Svako treba da deluje u skladu sa zakonom i da ne ugrožava bezbednost drugih. Odgovornost za obaveštavanje javnosti o potencijalnim rizicima je zajednička, i svi učesnici u lancu snabdevanja, uključujući državu, moraju raditi na zaštiti potrošača.
Ovo pitanje zahteva hitnu pažnju i akciju, kako bi se obezbedila bezbednost svih učesnika u saobraćaju. Uvoznici, distributeri, ali i državni organi, moraju se usredsrediti na zaštitu potrošača i sprečavanje opasnosti koje mogu nastati usled neadekvatnog informisanja i neodgovornog poslovanja.
