Gotovo polovina primarnih zdravstvenih centara u konfliktnim područjima Libana je trenutno zatvorena zbog eskalacije nasilja, što je upozorio generalni direktor Svetske zdravstvene organizacije Tedros Adanom Gebrejesus. Od 207 medicinskih centara u tim oblastima, njih 100 je trenutno zatvoreno, dok je pet bolnica zatvoreno zbog strukturalnih oštećenja nastalih usled napada. Gebrejesus je naglasio važnost zaustavljanja napada na zdravstvene radnike i ustanove, koji su doveli do gotovo 100 smrtnih slučajeva. Situacija je alarmantna jer broj povređenih raste, a zdravstveni sistem se suočava sa ograničenim ljudskim kapacitetima i resursima.
Ova situacija u Libanu naglašava koliko je važno zaštititi zdravstvene radnike i obezbediti pristup neophodnoj zdravstvenoj zaštiti, posebno u konfliktnim područjima. Napadi na zdravstvene ustanove i radnike ne samo što ugrožavaju njihovu sigurnost, već i sprečavaju pružanje neophodne medicinske pomoći ljudima u potrebi. SZO hitno apeluje na zaustavljanje nasilja kako bi se omogućilo normalno funkcionisanje zdravstvenih sistema i pružila adekvatna nega pacijentima.
Liban se već suočava sa izazovima u zdravstvenom sektoru, a eskalacija nasilja dodatno otežava situaciju. Zatvaranje velikog broja zdravstvenih centara i bolnica smanjuje pristup medicinskoj nezi i stavlja dodatni pritisak na preostale zdravstvene radnike. Ova situacija zahteva hitne mere zaštite zdravstvenih ustanova i radnika kako bi se obezbedio nesmetan pristup zdravstvenoj zaštiti stanovništvu.
Međutim, situacija u Libanu nije usamljena – napadi na zdravstvene radnike i ustanove prisutni su širom sveta, uključujući i druge konfliktna područja. Zaštita zdravstvenih radnika i ustanova ključna je za obezbeđivanje zdravstvene zaštite za sve građane, bez obzira na okolnosti. Međunarodna zajednica mora raditi zajedno kako bi osigurala sigurno okruženje za pružanje medicinske pomoći i zaštitila one koji se brinu o zdravlju drugih.
Odgovor na ovu situaciju zahteva hitne akcije i saradnju svih relevantnih aktera. Vlade, međunarodne organizacije, nevladine organizacije i lokalne zajednice trebaju udružiti snage kako bi zaustavili nasilje i omogućili normalno funkcionisanje zdravstvenih sistema. Ovo je ne samo pitanje zaštite zdravstvenih radnika, već i pitanje obezbeđivanja medicinske pomoći onima koji je najviše trebaju.
Zdravstveni radnici stavljaju svoje živote na liniju svaki dan kako bi pružili medicinsku pomoć pacijentima, bez obzira na okolnosti. Oni zaslužuju poštovanje, podršku i zaštitu od svih oblika nasilja i ugrožavanja njihove sigurnosti. Nema opravdanja za napade na zdravstvene radnike i ustanove, i moramo se zajedno boriti protiv ovog neprihvatljivog ponašanja.
Uz podršku međunarodne zajednice i lokalnih aktera, možemo raditi na stvaranju sigurnijeg okruženja za zdravstvene radnike i pacijente. Preventivne mere, edukacija o važnosti zaštite zdravstvenih radnika, kao i efikasna reakcija na incidente nasilja, mogu doprineti smanjenju rizika za zdravstvene radnike i poboljšanju pristupa zdravstvenoj zaštiti.
U krajnjem slučaju, zdravstveni radnici su stub zdravstvenog sistema i ključni akteri u pružanju medicinske pomoći. Njihova sigurnost i dobrobit su od suštinskog značaja za pružanje kvalitetne zdravstvene zaštite stanovništvu. Zato je neophodno osigurati njihovu zaštitu i podršku kako bi mogli nastaviti sa svojim humanitarnim radom bez straha od nasilja i ugrožavanja njihove sigurnosti.
Ujedinjeni, možemo izgraditi bolje uslove za zdravstvene radnike širom sveta i obezbediti pristup zdravstvenoj zaštiti za sve građane, bez obzira na okolnosti. Zaustavljanje nasilja i zaštita zdravstvenih radnika su ključni koraci ka ostvarenju pravednijeg i humanijeg društva, u kojem se zdravstvo posmatra kao temeljno ljudsko pravo koje treba obezbediti svima.
