Istraživanje sprovedeno prošle godine u školama u Novom Sadu pokazalo je da najmlađi kockarski zavisnik ima samo 12 godina. Stručnjaci upozoravaju da je broj maloletnika navučenih na kocku u porastu. Nedavno je jedno upozorenje na društvenim mrežama alarmiralo mnoge roditelje, gde je objavljena anonimna poruka o malom dečaku koji je izgubio ogromnu svotu novca u kladionici.

Prema istraživanju, 16 maloletnika zavisnih od klađenja lečilo se na Institutu za mentalno zdravlje tokom prethodne tri godine, a najmlađi pacijent ima samo 12 godina. Psihijatar dr Ivica Mladenović, načelnik Klinike za bolesti zavisnosti pri Institutu, ističe zabrinutost zbog sve većeg broja dece koja se javljaju na lečenje zbog kockarske zavisnosti. On navodi da deca često ulaze u svet kockanja pod uticajem roditelja, rođaka i starije braće, te da kockanje putem interneta predstavlja posebnu opasnost.

Nikola Rokvić, poznati pevač, nedavno je pokazao svoju humanost tako što je krenuo na pešačenje do Grčke kako bi prikupio novac za pomoć deci oboleloj od raka. Već prvog dana, Rokvić je prešao više od 30 kilometara i putem se redovno javljao na društvenim mrežama, deleći svoje korake sa svojim pratiocima.

Kockarska zavisnost među maloletnicima predstavlja ozbiljan problem koji zahteva hitnu reakciju. Broj dece koja se leče zbog kockanja raste iz godine u godinu, a često se javljaju na lečenje i zbog drugih vrsta zavisnosti, poput narkotika i alkohola. Roditelji, nastavnici i društvo u celini moraju raditi zajedno kako bi se sprečilo dalje širenje ove negativne pojave među mladima.

Mnogi stručnjaci ističu važnost prevencije kockarske zavisnosti među mladima kroz edukaciju i podizanje svesti o potencijalnim posledicama kockanja. Roditelji su ključni faktor u ovom procesu, jer često deca kockanje počinju pod njihovim uticajem ili pod pritiskom starijih članova porodice. Važno je da roditelji razgovaraju otvoreno sa svojom decom o štetnim efektima kockanja i usmere ih ka zdravijim aktivnostima.

Takođe je važno raditi na smanjenju dostupnosti kockarskih sadržaja maloletnicima, kako offline, tako i online. Regulacija kockarskih aktivnosti s posebnim naglaskom na zaštitu mladih lica treba da bude prioritet za nadležne institucije i organizacije. Uvođenje edukativnih programa o štetnosti kockanja u školske programe također može doprineti smanjenju incidencije kockarske zavisnosti među mladima.

Zabrinjavajući podaci o sve većem broju maloletnika zavisnih od klađenja ukazuju na hitnu potrebu za sistemskim pristupom rešavanju ovog problema. Prevencija, edukacija, regulacija i podrška mladima i njihovim porodicama ključni su koraci ka suzbijanju kockarske zavisnosti među mladima. Samo zajedničkim naporima društva u celini možemo se izboriti sa ovom ozbiljnom pojavom i zaštititi buduće generacije od štetnih posledica kockanja.