Ustavni sud Rumunije (CCR) je nedavno doneo značajnu odluku koja se tiče predstojećih predsedničkih izbora. U saopštenju objavljenom 14. marta 2025. godine, sud je potvrdio odluku Centralnog izbornog biroa (BEC) da zabrani Kalini Đorđesku da se kandiduje za predsednika, pozivajući se na nepoštovanje zakonskih propisa koji su od suštinskog značaja za demokratiju i vladavinu prava.
Prema informacijama koje je objavio Ađerpres, CCR je istakao da bi bilo „nedopustivo“ smatrati da Đorđesku ispunjava uslove za kandidaturu na osnovu presude iz decembra 2024. godine. U toj presudi su poništeni izbori zbog utvrđenih višestrukih nepravilnosti i kršenja izbornog zakonodavstva, što je značajno narušilo slobodu i poštenje glasanja građana.
Ustavni sud je naglasio da kandidatura Đorđesku mora biti procenjena u svetlu odluke suda od 6. decembra 2024. godine. Ova odluka je doneta nakon što su otkrivene ozbiljne nepravilnosti u izbornom procesu, uključujući kršenja zakona koja su ugrozila jednakost mogućnosti tokom izborne kampanje. U tom kontekstu, naglašena je i potreba za transparentnošću u finansiranju kampanja, što je ključno za očuvanje integriteta izbornog procesa.
Ova odluka dolazi u trenutku kada se Rumunija suočava sa sve većim pritiscima na demokratske institucije i vladavinu prava. Praksa nepoštovanja zakonskih normi tokom izbora može dovesti do erozije poverenja građana u politički sistem, a ovakve odluke suda imaju za cilj da osiguraju da svi kandidati poštuju pravila i standarde koji su postavljeni kako bi se obezbedili slobodni i pošteni izbori.
S obzirom na ozbiljnost situacije, Ustavni sud je poručio da je neophodno da se svi učesnici u izbornom procesu pridržavaju zakonskih okvira. Njihova uloga nije samo da donesu odluke, već i da podstaknu odgovornost i etičko ponašanje među političarima. U tom smislu, sud je pozvao na jačanje zakonskih propisa i mehanizama koji će omogućiti da se ovakve nepravilnosti u budućnosti izbegnu.
Kandidati za javne funkcije, posebno na tako važnim mestima kao što je predsednik, moraju biti svesni svojih odgovornosti i etičkih normi koje se od njih očekuju. Odluka o zabrani Đorđeske da se kandiduje može biti viđena kao primer za sve buduće kandidate o tome šta se može dogoditi ukoliko se ne poštuju zakoni i procedure.
U međuvremenu, politička scena u Rumuniji ostaje napeta, a različite stranke i politički akteri prate razvoj situacije. Očekuje se da će se u narednim nedeljama voditi rasprave o mogućim reformama u izbornom zakonodavstvu kako bi se osiguralo da slične situacije ne nastanu u budućnosti. Takođe, važan deo ove diskusije biće i pitanje kako povećati transparentnost i odgovornost u kampanjama, što bi moglo doprineti jačanju poverenja građana u politički sistem.
U svetlu svega navedenog, odluka Ustavnog suda Rumunije predstavlja važan korak ka očuvanju demokratskih vrednosti i integriteta izbornog procesa. Ovaj slučaj može poslužiti kao podsticaj za dalje reforme koje će obezbediti da se izbori u Rumuniji odvijaju na način koji poštuje osnovne principe demokratije i pravne države. Građani očekuju da će njihovi predstavnici raditi u skladu sa zakonom i da će izborni proces biti vođen na pošten i transparentan način, što je ključno za zdravlje svake demokratske nacije.
