U januaru 2025. godine, u Domu za odrasla i stara lica „Ivanović“ u Velikom Boraku, došlo je do tragedije kada je izbio požar koji je odneo živote osam osoba. Ova katastrofa je izazvala veliku zabrinutost i osudu javnosti, te je pokrenuta istraga o uzrocima i odgovornima za ovaj stravičan incident.
Prema informacijama iz Višeg javnog tužilaštva u Beogradu, u požaru su nastradali R.P. (71), V.S. (58), M.D. (72), M.M. (46), Z.S. (69), V.Ž. (89), N.I. (92) i Đ.I. (75). Insititut za sudsku medicinu Medicinskog fakulteta Univerziteta u Beogradu je obavio DNK analize i identifikovao posmrtne ostatke ovih osoba, čime je završena jedna od važnih faza u istraživanju.
Požar se dogodio 20. januara, a istražitelji su vrlo brzo započeli proces prikupljanja dokaza. U tom trenutku, saznalo se da je sedmoro korisnika doma zadobilo teške telesne povrede tokom incidenta. Ove informacije dodatno su pojačale sumnju u propuste u radu doma i adekvatnosti sigurnosnih mera.
Više javno tužilaštvo je pokrenulo istragu protiv tri odgovorna lica iz doma, sumnjajući da su izvršili krivično delo teškog dela protiv opšte sigurnosti. Prema članu 288. stav 2 u vezi sa članom 278. stav 2 Krivičnog zakonika, utvrđeno je da su ovi pojedinci prekršili propise koji su bili na snazi, što je dovelo do tragedije.
Ovaj incident postavlja važna pitanja o sigurnosti staračkih domova u Srbiji. Mnogi se pitaju kako je moguće da se u instituciji koja bi trebala biti sigurno mesto za najranjivije članove društva dogodi nešto ovako strašno. Sigurnosni standardi i procedure moraju biti rigorozno poštovani kako bi se sprečili slični incidenti u budućnosti.
S obzirom na sve ovo, javnost očekuje odgovore i pravdu za žrtve. U situacijama poput ove, važno je da se obezbede maksimalni napori u istraživanju i da se odgovorni pozovu na odgovornost. Takođe, potrebno je razmotriti i unaprediti postojeće zakonske regulative koje se tiču sigurnosti staračkih domova i drugih sličnih institucija.
Požar u Domu za odrasla i stara lica „Ivanović“ pruža nam priliku da preispitamo naš odnos prema starijim osobama i institucijama koje se brinu o njima. Naša društvena odgovornost je da stvorimo okruženje koje će biti sigurno i podržavajuće za sve, posebno za one koji su najosjetljiviji.
U međuvremenu, porodice žrtava i dalje žive sa bolom i tugom, pokušavajući da se nose s gubitkom svojih najmilijih. Njihova borba za pravdu i odgovornost ne bi trebala biti zaboravljena. Ova tragedija nas podseća na važnost solidarnosti i podrške u teškim vremenima.
Kao društvo, moramo biti svesni svojih obaveza prema starijim osobama i osobama sa invaliditetom. Njihova sigurnost i dobrobit trebaju biti prioritet, a institucije koje se brinu o njima moraju biti pod stalnim nadzorom i kontrolom.
Na kraju, požar u Domu „Ivanović“ predstavlja tužnu lekciju o tome kako propusti u sistemu mogu imati fatalne posledice. Potrebno je raditi na jačanju sigurnosnih mera, edukaciji osoblja i stvaranju svesti o značaju brige za najranjivije članove našeg društva. Samo tako možemo obezbediti da se ovakve tragedije više nikada ne ponove.
