Nova istraživanja pokazuju da zemlje koje su najviše ugrožene klimatskim promenama troše gotovo dvostruko više državnih prihoda na spoljne poverioce nego pre pandemije virusa korona. Prema istraživanju dobrotvorne organizacije Debt Justice sprovedenom u 50 najugroženijih država sveta, izdvajanja ovih zemalja za otplatu dugova su na rekordnom nivou poslednjih 30 godina. Gardijan prenosi da 38 odsto spoljnih plaćanja kamata ovih zemalja ide privatnim zajmodavcima, 35 odsto multilateralnim institucijama, 14 odsto Kini i 13 odsto drugim vladama.
Klimatske promene su postale jedan od najvećih izazova sa kojima se suočava čovečanstvo. Studije pokazuju da će zemlje koje su najugroženije ovim promenama iskusiti velike promene koje će uticati na njihovu ekonomiju. Prema najnovijim istraživanjima dobrotvorne organizacije Debt Justice, ove zemlje sada ulažu skoro dvostruko više državnih prihoda u otplatu dugova nego pre pandemije virusa korona.
Analiza je sprovedena u 50 najugroženijih zemalja sveta i pokazala je da su nivoi izdvajanja za dugove u ovim zemljama dostigli najviši nivo u proteklih 30 godina. Gardijan prenosi da 38 odsto spoljnih plaćanja kamata ovih zemalja ide privatnim zajmodavcima, 35 odsto multilateralnim institucijama, 14 odsto Kini i 13 odsto drugim vladama.
Ovaj izveštaj šalje snažan signal da je hitno potrebno preispitati globalne finansijske sisteme i pronaći održiva rešenja za dugove ovih zemalja kako bi se olakšalo njihovo suočavanje sa posledicama klimatskih promena. Takođe, istraživanje ističe značaj potrebe za pravednom raspodelom sredstava i resursa među zemljama i institucijama kako bi se izbegla dalja dugovanja i olakšao razvoj ovih ugroženih zemalja.
Klimatske promene predstavljaju ozbiljan izazov za sve države širom sveta, ali najugroženije zemlje suočavaju se sa najvećim posledicama. Prema nedavnom istraživanju organizacije Debt Justice, zemlje koje su najviše pogođene klimatskom krizom troše gotovo dvostruko više državnih prihoda na spoljne poverioce nego pre pandemije virusa korona.
Analiza je obuhvatila 50 zemalja koje su najugroženije klimatskim promenama i pokazala je da su izdvajanja ovih zemalja za otplatu dugova dostigla najviši nivo u poslednje tri decenije. Prema podacima, 38 odsto spoljnih plaćanja kamata ovih zemalja odlazi privatnim zajmodavcima, 35 odsto multilateralnim institucijama, 14 odsto Kini i 13 odsto drugim vladama.
Ova istraživanja ukazuju na hitnu potrebu preispitivanja globalnog finansijskog sistema i pronalaženja održivih rešenja za dugove ovih zemalja. Takođe, naglašava se važnost pravedne raspodele sredstava i resursa kako bi se sprečilo dalje zaduživanje i olakšao razvoj najugroženijih zemalja.
Usvajanje održivih finansijskih politika i rešenja za smanjenje ekonomske zavisnosti ovih zemalja od spoljnog duga postaje neophodno kako bi se omogućio održiv razvoj i ublažile posledice klimatskih promena. Takođe, važno je pružiti podršku ovim zemljama u izgradnji njihove otpornosti na klimatske promene i olakšati im pristup finansijskim sredstvima za borbu protiv ovog globalnog problema.
Ove zemlje ne smeju biti ostavljene same da se bore sa posledicama klimatskih promena, već im je potrebna podrška i solidarnost međunarodne zajednice kako bi se osiguralo da imaju pristup neophodnim resursima za suočavanje sa ovim izazovima. Samo zajedničkim naporima i saradnjom možemo stvoriti održivu budućnost za sve zemlje sveta.
