U popodnevnim časovima, Hrvatska je pogodila serija manjih zemljotresa, od kojih je najjači bio jačine 2,4 stepeni po Rihterovoj skali. Jako podrhtavanje tla osetilo se posebno u Zadru, dok je epicentar bio istočno od grada, na dubini od 15 kilometara.

Prema izveštajima „emsc“, za sada nema potvrde o materijalnoj šteti ili povređenima usled ovog zemljotresa. Iako je jačine bila relativno slaba, upozorava se na mogućnost većih potresa u narednom periodu, budući da se Hrvatska nalazi u području gde su zemljotresi česta pojava.

Zemljotresi su prirodna pojava koja se javlja kada se dolazi do iznenadnog otpuštanja energije u Zemljinoj kori. Ovo se dešava zbog pomeranja tektonskih ploča ili usled vulkanske aktivnosti. Hrvatska se nalazi na području gde se susreću evroazijska, jadranska i afrička tektonska ploča, što dovodi do čestih seizmičkih aktivnosti.

Iako su manji zemljotresi česti, veći potresi mogu imati ozbiljne posledice po ljude i infrastrukturu. Stoga je važno da građani budu informisani o merama zaštite i postupanju u slučaju zemljotresa. Takođe, građevine treba da budu napravljene prema najnovijim standardima i da izdrže jače seizmičke aktivnosti.

Hrvatska je ranjiva na zemljotrese zbog svoje geografske pozicije i tektonskih karakteristika. Ova zemlja je tokom istorije imala brojne zemljotrese, od kojih su neki imali fatalne posledice. Zbog toga se stalno ulaže u monitoring seizmičke aktivnosti i unapređenje sistema zaštite od zemljotresa.

Pored toga, Hrvatska je članica Evropske seizmičke rizik mreže (SHARE), koja ima za cilj da poboljša razumevanje seizmičkih rizika i pripremi evropske zemlje za adekvatno reagovanje na potencijalne zemljotrese. Ova mreža prikuplja podatke o seizmičkoj aktivnosti, analizira ih i pruža preporuke za smanjenje rizika.

Ukoliko se desi veći zemljotres, važno je da građani znaju kako da se ponašaju i koje korake treba preduzeti kako bi se zaštitili od mogućih opasnosti. Prvo pravilo je „Drop, Cover, and Hold On“, što znači da se treba spustiti na pod, pokriti se ispod čvrstih stolova ili stolica, i držati se za njih dok se ne zaustavi podrhtavanje tla.

Takođe je važno imati plan evakuacije i znati gde se nalaze sigurna mesta u slučaju zemljotresa. Građani treba da imaju pripremljenu torbu sa osnovnim potrepštinama, vodom, hranom, i lekovima kako bi bili samodovoljni u slučaju vanredne situacije.

Zemljotresi su prirodna pojava koja se ne može predvideti, ali se mogu preduzeti odgovarajuće mere zaštite kako bi se smanjili rizici. Građevine treba da budu građene uzimajući u obzir seizmičku aktivnost, a građani treba da budu obučeni za postupanje u slučaju zemljotresa. Ovo je važan korak ka smanjenju mogućih posledica i zaštiti ljudskih života.