Pesmu „Nišlijski kalfa“ gotovo svaki Nišlija zna. Ova pesma priča o sudbini čuvenog zlatara Alekse, a i danas se čuje po kafanama Južne Srbije. Pesma opisuje situaciju u kojoj se Nišlija Alekse udavio u Nišavi kod Brzog Broda, što je inspirisalo mnoge umetnike i pevače da je izvode.
Brzi Brod je naselje koje se nalazi na desetak minuta od centra grada Niša, a priča o Aleksi prenosi se s kolena na koleno već više od jednog veka. Zorica Đorđević, stanovnica Brzog Broda, ispričala je jednu verziju o smrti Alekse. Prema njenim rečima, Alekse je bio ugledan Nišlija, a njegova žena Stanika patila je za njim nakon njegove smrti. Nesrećni Alekse stradao je kupajući se u Nišavi, blizu čuvenog mosta u Brzom Brodu.
Tekst pesme „Nišlijski kalfa“ delo je čuvenog glumca Dušana Cvetkovića, poznatog kao Čika Duce. Postoje tvrdnje da je Dušan Cvetković napisao pesmu kao osvetu, jer mu se svidela Stanika, Aleksina supruga. Navodno, Alekse je pretukao Cvetkovića i on se osvetio pesmom. Pesma se godinama menjala i nastajale su nove verzije, a najpribližnija originalu je ona koju izvodi niška vokalna umetnica Remza Lalović.
Oduševljenje pesmom „Nišlijski kalfa“ ne jenjava među Nišlijama, koji je pevaju i uživaju u njenom šaljivom tekstu. Pesma je postala deo niške tradicije i kulture, zahvaljujući svojoj popularnosti i prenošenju s generacije na generaciju.
Upravo ova vrsta pesama ima važnu ulogu u očuvanju tradicije i sećanja na prošlost, jer kroz njih se prenose priče, legende i događaji iz prošlosti. Pesma „Nišlijski kalfa“ postala je simbol grada Niša i predstavlja dragocen deo kulturnog nasleđa ovog regiona.
Ono što čini ovu pesmu posebnom jeste upravo njen spoj šaljivog teksta i melanholične melodije, koja na neki način opisuje duh Nišlija i njihov način života. Pesma je postala popularna ne samo među lokalnim stanovništvom, već i među posetiocima koji dolaze u Niš i upoznaju se sa kulturnim nasleđem ovog regiona.
U kafanama i restoranima širom Niša, ali i Južne Srbije, možete čuti zvuke ove pesme kako dopiru iz zvučnika ili iz usta lokalnih pevača. To je trenutak kada se svi okupljeni u kafani ujedinjuju u zajedničkom pevanju i uživaju u atmosferi koju stvara ova pesma.
Pesmu „Nišlijski kalfa“ možete nazvati himnom grada Niša, jer je postala simbol njegove kulture, tradicije i duha. Kroz ovu pesmu se prenosi duh prošlih vremena i sećanja na junake i događaje koji su obeležili istoriju ovog regiona.
U vremenu kada se sve brzo menja i kada se često zaboravljaju tradicija i običaji, pesme poput „Nišlijskog kalfa“ imaju važnu ulogu u očuvanju kulturnog nasleđa i identiteta jednog naroda. One nas podsećaju na to ko smo i odakle dolazimo, te nam pružaju osećaj pripadnosti i zajedništva.
U konačnici, pesma „Nišlijski kalfa“ nije samo pesma, već je deo kolektivnog sećanja i duha Niša. Ona nas podseća na vrednosti koje su važne za očuvanje identiteta i tradicije jedne zajednice. Zato je važno negovati i čuvati pesme poput ove, kako bismo sačuvali deo nas samih i preneli ga na buduće generacije.
