U nedelju će se obeležiti 32 godine od stradanja 69 srpskih civila i vojnika u selu Zalazje u opštini Srebrenica, kao i u selu Sase, te u bratunačkim selima Biljača i Zagoni. Ceremonija će se održati u Crkvi Pokrova Presvete Bogorodice u Srebrenici, gde će biti služena sveta liturgija, a potom će cveće biti položeno kod spomen-obeležja na groblju u Bratuncu, te na stratištima u Biljači i Sasama. U 12:30, kod spomenika i kosturnice na Zalazju, biće služen parastos.

Dogadaj datira iz 12. jula 1992, kada su muslimanske snage iz Srebrenice, pod komandom Nasera Orića, napale srpska sela u srebreničkoj i bratunačkoj opštini, ubijajući, pljačkajući i paleći. Tada je stradalo 69 srpskih civila i vojnika, a na Petrovdan 1992. godine, nestalo je još 22 Srba.

Od tih 22 nestalih, 10 je pronađeno i ekshumirano 10. juna 2011. godine iz masovne grobnice na Zalazju, tokom procesa traženja nastradalih Bošnjaka. Međutim, deset nestalih i dalje nije pronađeno, a trag im se gubi u logoru u bivšoj srebreničkoj policijskoj stanici.

Za ove zločine, kao i za mnoge druge počinjene nad Srbima iz Srebrenice i srednjeg Podrinja, još niko nije odgovarao. Mnogi od ovih zločina ostaju nerešeni i bez pravde za žrtve.

Ministar unutrašnjih poslova BiH, Nenad Nešić, nedavno je bio suočen sa zahtevom za njegovom smenom zbog, kako su naveli, „vređanja žrtava Srebrenice“. U Skupštini Bosne i Hercegovine, tokom sednice na kojoj se razmatralo njegovo smenjivanje, Nešić je pokazao fotografiju Anđelka Mlađenovića, Srbina koji je brutalno ubijen. Ovaj incident dodatno ukazuje na potrebu za rešavanjem zločina i pravdom za sve žrtve, bez obzira na njihovu nacionalnu pripadnost.

Ova godišnjica služi kao podsećanje na stradanje srpskih civila i vojnika tokom rata u Bosni i Hercegovini, te kao podsetnik na potrebu za istraživanjem i procesuiranjem počinilaca zločina. Mnoge porodice još uvek traže istinu o nestalim članovima svojih porodica i nadaju se da će pravda jednog dana biti zadovoljena.

Obeležavanje ovog tragičnog događaja treba da podstakne javnu raspravu o ratnim zločinima u Bosni i Hercegovini i da podstakne vlasti da preduzmu konkretne korake ka rešavanju ovih pitanja. Inicijativa za istraživanjem zločina i donošenjem pravde za žrtve treba da bude prioritet za sve relevantne institucije i organizacije, kako bi se osiguralo da se slični zločini ne ponove u budućnosti.
Istraživanja i procesiranje zločina treba da bude transparentno i nepristrasno, kako bi se osiguralo da odgovorni budu dovedeni pred lice pravde. Samo kroz postizanje pravde za sve žrtve, bez obzira na njihovu nacionalnu pripadnost, može se graditi temelj mira i pomirenja u Bosni i Hercegovini.

32 godine od stradanja 69 srpskih civila i vojnika u selima Zalazje, Sase, Biljača i Zagoni, kao i mesto odakle su mnogi nestali, predstavljaju priliku za sećanje, ali i za akciju. Potrebno je da se usmeri pažnja na završavanje procesa traženja nestalih osoba, kao i na procesuiranje počinilaca zločina koji su odgovorni za njihove smrti.

Obeležavanje godišnjice ovih strašnih događaja treba da bude podsticaj za sve relevantne aktere da preduzmu konkretne korake ka postizanju pravde i pomirenja u Bosni i Hercegovini. Samo kroz transparentnost, istinu i pravdu možemo izgraditi bolju budućnost za sve ljude u regionu, te osigurati da se tragedije poput ove nikada više ne ponove.

Kroz sećanje na žrtve i podsećanje na njihovu patnju, možemo da se obavezujemo da nikada ne zaboravimo njihova stradanja i da radimo zajedno kako bismo osigurali da se ovakvi zločini ne ponove u budućnosti. Svetlost pravde treba da bude pokretač za promenu i nadu za bolju budućnost, u kojoj će se poštovati svačija prava i dostojanstvo.